Путин гради јужни ток: Договорен наставак радова!

0

Руски и бугарски лидери договорили се да формирају радну групу која треба да нађе решење за наставак изградње гасовода планираног да прође и кроз Србију. Тај пројекат ЕУ је стопирала 2014

Руски председник Владимир Путин и бугарски премијер Бојко Борисов намеравају да наставе рад на гасоводу „Јужни ток“, који би требало да прође и кроз Србију, пишу руски и бугарски медији. Они наводе да су се двојица лидера у петак договорила да формирају заједничку радну групу, која треба да уклони све препреке за наставак тог пројекта, који је ЕУ стопирала 2014.

Борисов, који је одавно нагласио да нема намеру да одустане од изградње „Јужног тока“, у петак је позвао Путина телефоном и договорио рад на том гасоводу.
– Путин и Борисов су се договорили да формирају радне групе које треба да изнађу начин за обнову заједничких енергетских пројеката две земље, а међу њима и „Јужног тока“ – преносе бугарски и руски медији

Према њиховим наводима, позив Борисова Путину уследио је након одобрења Брисела, који се очигледно предомислио у вези са „Јужним током“.
– Бугарски премијер је недавно тражио од председника Европске комисије Жан-Kлода Јункера мишљење о обнови енергетских пројеката с Русијом. Одговор од Јункера добио је у четвртак, па је одмах сутрадан назвао Путина – наводе бугарске „Новините“.
Тај лист на свом сајту наглашава да садржај Јункеровог писма није познат јавности, али да је очигледно дао „зелено светло“ за „Јужни ток“, чим је Борисов одмах сутрадан договорио сарадњу с Путином.
Сам Борисов је изјавио да се нада да ће заједничке руско-бугарске радне групе наћи решење које одговара обема земљама.
– Радне групе треба да одлуче шта ће бити са заједничким енергетским пројектима. Међу њима су и стопирани пројекти изградње гасовода „Јужни ток“ и нуклеарне електране Белене – рекао је Борисов и нагласио да се Бугарској не исплати да одустане ни од једног од та два пројекта.

Повољно за Србију
Иначе, према ранијим плановима, гасовод „Јужни ток“ је требало да крене из Русије, а потом преко Црног мора дође до Бугарске, где је требало да буде направљено и велико спремиште гаса за Балкан. Из те земље гасовод је требало да прође кроз Србију, одакле би се рачвао за БиХ и Хрватску.

Путин: Русији потребне чврсте гаранције ЕУ за Јужни токРусија је свесна спремности Бугарске да обнови пројекат Јужни ток, али су за то потребне чврсте законске гаранције Европе, изјавио је председник Русије Владимир Путин после састанка са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом.
– Сада видимо и свесни смо тога да бугарска страна жели да се врати овом пројекту, али ми смо претрпели извесне губитке због одбијања европских партнера да се реализује овај пројекат. Намере сада нису довољне, већ су нам потребне апсолутно чврсте гаранције правне природе. Ниједна од њих сада не постоји – рекао је Путин на заједничкој конференцији за новинаре са турским колегом, а преноси руска агенција Тас.
Путин је навео и да Русија намерава да постепено укида ограничења за турске компаније, која су, како подсећа руска агенција, уведена након турског обарања руског борбеног авиона у новембру прошле године.
Бугарски премијер Бојко Борисов је пре неколико дана изјавио да су Софија и Москва договориле формирање радних група које ће пронаћи начин за обнављање радова на два енергетска пројекта, Јужном току и нуклеарној централи Белене, известила је јуче њујоршка агенција „Блумберг“.
Руски Гаспром је 2014. године отказао изградњу Јужног тока којим је природни гас требало да се допрема до јужних земаља Европе преко Црног мора, након што је ЕУ приморала Бугарску на повлачење из тог пројекта, јер би тај гасовод, како је саопштено, прекршио европске прописе о конкуренцији.
Из наше земље главна линија руског гасовода би даље ишла у Мађарску, а потом преко Словеније до Аустрије. Изградња гасовода, кроз који је требало да пролази 63 милијарде кубних метара руског гаса годишње, процењена је на 16 милијарди евра.

Тај пројекат, који би Европи обезбедио стабилно снабдевање руским гасом, Брисел је зауставио у децембру 2014, забранивши Бугарској да ради даље на гасоводу. Kао разлог ЕУ је навела да једна фирма, у овом случају руски „Гаспром“, према европским законима нема права да истовремено производи и дистрибуира гас. Међутим, стручњаци тврде да је та одлука била политичка и да је представљала врсту санкција Русији због конфликта у Украјини и припајања Kрима.

Информер

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*