Путин посвађао ЦИА и ФБИ

    ФБИ није подржао закључке ЦИА да се Москва умешала на изборе у САД не би ли довела Доналда Трампа на власт

    0

    Због обавештајног извештаја који је изборну победу Доналда Трампа директно повезао са активностима владе у Москви, у америчкој престоници скоро да нико више ни са ким не говори: Доналд Трамп се посвађао са Централном обавештајном агенцијом (ЦИА), ЦИА са Федералним истражним бироом (ФБИ), ФБИ са демократама, а највећи Трампови критичари са остатком Републиканске странке.

    Вашингтон потресају политичке детонације откако је најпознатија шпијунска агенција пре неколико дана бацила „бомбу” тврдећи да је Кремљ наредио сајбер-ударе на САД не би ли републиканском кандидату помогао да дође на власт. Иако је безбедносна заједница и раније упирала прстом у Владимира Путина, ово је први пут да се као мотив руских хакерских напада истиче не уопштено настојање Москве да доведе у питање легитимитет америчких председничких избора већ врло конкретан циљ уласка њујоршког милијардера у Белу кућу. Ове тврдње су отвориле нове и продубиле старе фронтове у америчкој политици.

    „То је смешно. Не верујем у то”, казао је Трамп за телевизију Фокс, додајући да му све личи на смицалицу која треба да оспори његов тријумф.

    Будући шеф Беле куће је отворено непријатељски наступио према ЦИА тврдећи да је тражио да му не подносе свакодневне обавештајне извештаје јер је „паметан и не треба да му се иста ствар говори истим речима сваког дана”. Рат је наставила његова транзициона влада саопштавајући да се поменутим обавештајцима не може веровати јер су то „исти они људи који су тврдили је Садам Хусеин имао оружје за масовно уништење”. Некадашњи амбасадор САД у УН и близак Трампов сарадник Џон Болтон долио је уље на ватру наговештавајући да је влада Барака Обаме исполитизовала агенцију и да тврдње о томе да су Руси кумовали Трамповој победи имају за циљ да оспоре легитимитет следећег станара Беле куће.

    Од Трампа се и очекивало да оспори кредибилитет установе која га је повезала са тајним деловањем стране владе, али је занимљиво да се са поменутом агенцијом није сложила ни друга америчка легендарна институција – ФБИ. Како преноси „Политико”, федералци не споре да је упад у мејлове Демократске странке и Џона Подесте, саветника Хилари Клинтон, дошао из Москве, али не могу да потврде да је циљ те операције био Трампов улазак у Овални кабинет. Неслагање између ЦИА и ФБИ подстакло је приче о конфликту две конкурентске агенције и њиховим сукобљеним политичким циљевима. Наводно је биро „срушио” Хилари Клинтон на изборима док централна агенција сада руши Трампове илузије да ће продрмати Вашингтон и наређивати јој шта да ради.

    Одбијајући да подрже тврдње ЦИА, федералци су продубили и сукоб који имају са Демократском странком чија је кандидаткиња изгубила изборе. Конгресмени из партије Хилари Клинтон и Барака Обаме истичу да је ФБИ сада само наставио да се понаша навијачки као што је, како они сматрају, чинио и током кампање. Крунски доказ за ове тврдње им је то да је ФБИ само неколико дана пред гласање објавио да наставља истрагу против бивше прве даме због афере са мејловима. Ови конгресмени захтевају да Капитол хил истражи сазнања до којих је дошла ЦИА, а Обама је наложио засебну истрагу тражећи да она буде завршена пре смене власти 20. јануара. Демократски конгресмен Адам Шиф тврди да служба јасно указује на улогу Москве на изборима и да је сасвим разумљиво да се Кремљ умешао на страни „најразметљивијег проруског кандидата у историји”.

    Демократама је пришло и неколико републиканских колега, међу којима су и Џон Мекејн и Линдзи Грејам, највећи критичари новог шефа државе. Ипак, остали конзервативци оклевају. Иако су оптужбе ЦИА веома тешке јер поручују да се Русија умешала у америчке изборе и да је републикански кандидат постао председник захваљујући и страним интересима, конзервативци не би да превише таласају јер ускоро преузимају све три гране власти.

    Позив који се чуо из Конгреса – да треба покренути истрагу о руским хакерским нападима – може се схватити и као притисак на Трампа да одустане од тога да за министра спољних послова постави директора нафтне компаније „Ексон мобил” Рекса Тилерсона који је у Русији склапао уносне послове и пријатељства, између осталог и са Путином и другим руским званичницима. Да би Тилерсон постао државни секретар, мораће да добије подршку у Сенату у којем републиканци имају тесну већину (52–48) па је потребно да само неколико конзервативаца пређе на супротну страну и потопи Тилерсонову кандидатуру. Осим Мекејна, „дисидент” би могао бити и Марко Рубио, некадашњи Трампов противник на страначким окршајима, који је поручио да није одушевљен идејом да на чело Стејт департмента дође „Путинов пријатељ”.

    Влада на Црвеном тргу одувек је демантовала наводе о хакерским нападима на демократе и Подесту. Пресретнути мејлови завршавали су на „Викиликсу”, откривајући, између осталог, да је странка смишљала како да номинацију обезбеди Хилари Клинтон а не њеном тадашњем ривалу Бернију Сандерсу и да је некадашња прва дама једно говорила банкарима са Волстрита а нешто сасвим друго обичним бирачима. Кремљ је њу оптуживао да је организовала протесте против Путина 2011, док је она руског председника због анексије Крима упоређивала са Хитлером. Са друге стране, Путин је описао Трампа као врло талентованог човека, док је Трамп истицао да је Путин много бољи лидер од Обаме.

    Јелена СТЕВАНОВИЋ, ПОЛИТИКА

    ПОСТАВИ ОДГОВОР


    *