ПУТИН ПРЕЛОМИО: Ако Запад не смири Порошенка, Русија признаје независност Доњецка и Луганска

0

Kремљ користи заоштравање на Kриму да би својим западним партнерима дао ултиматум: Сами сте рекли да не може бити војног решење за Kрим и Донбас, па добро, идите и посредује за мирно решење. Ако не можете, Русија задржава право да повуче следећи потез, наводи руски либерални аналитичар Александар Баунов.

Kада је руски ФСБ 10. августа саопштио да је заробљена група украјинских саботера, који су наводно планирали терористичке нападе на Kриму, многи аналитичари су се уплашили да ће то бити повод за рат. Ови страхови сада изгледају поглрешни, а на крају крајева, да је Русија желела рат, било би далеко логичније да је дозвољено да напади успеју.

У стварности, хапшења нису оправдање за војну акцију, већ покушај да се почну преговори са Западом, јер Kремљ сматра да се Украјина не придржава договора из Минска.

Из перспективе Украјине, време истиче: Русија је успела да одвоји питања Kрима и рата у Донбасу, и што више време пролази, она постају све више различита. Зато само насиље на Kриму може да то полуострво врати на дневни ред међународних преговора.

Портпароли Kремља су јасно открили шта се Русија очекује. Мало је вероватно да ће отркиће саботера довести до рата, јер би то било у супротности са логиком садашње руске дипломатије, који настојаи да убеди Запад да укине санкције и обновити односе од пре марта 2014. Kремљ може прибећи другим средствима ако не постигне ове циљеве, али за сада то изгледа непотребно.

Русија користи ситуацију да укаже Западу на неспремност Украјине да преговара. Наравно, Украјина тренутно учествује у мировним преговорима, али она више гледа процес, а не резултат. Разумљиво, ни украјинској јавности ни њеним политичарима не одговарају одредбе Минских договора, према којима земља мора да прихвати аутономију на истоку.

Али, када се одметнуте републике помире са чињеницом да Украјина може да живи без њих, а њихови грађани се навикну на независност, Русији ће постати све теже да их врати у Украјину. Русија жели да обезбеди већу сигурност и равнотежу јер је садашња ситуација, у којој обе стране разговарају о миру, али се припремају за рат, превише ризична.

Путин не верује да Европа има моћ да наметне Порошенку поштовање дела Минског споразума који захтева децентрализацију украјинске власти. „Они не могу да га натерају ни да поштује споразум о прекиду ватре,“ вероватно мисли.

Из перспективе руског председника, има смисла да се ради директно са Американцима,јер они имају моћ да утичу на Порошенка. Било би плодоносно организовати разговоре попут оних између Путиновог саветника Владислава Суркова и помоћника државног секретара САД Викторије Нуланд, или попут оних у Минску на којима Украјина може да разговара са отцепљеним републикама. На крају крајева, посредовање у преговорима између Украјине и одметнутих народних република је сада један од главних циљева руске дипломатије.

Али, шта ако Американци не могу да убеде Украјину да подржи споразум Минск 2? Москва ће мислити да нема другог избора него да преузме ствари у своје руке.

Kремљ користи заоштравање на Kриму да постави ултиматум својим западним партнерима: „Сами сте рекли да не може бити војног решења за Kрим и Донбас, па идите и посредујете за мирно решење. Ако не можете, Русија задржава право на следећи потез. “

Следећи корак не мора бити рат. То може бити промена у политичком статусу побуњених република. Можда ће Русија признати њихов референдум о независности и можда им понудити војне гаранције за безбедност. Постоје чак и гласине да Русија разматра замрзавање дипломатских односа са Украјином.

Ове гласине не гарантују да ће Русија прекинути дипломатске односе, али они значе да Русија, због тога што сматра да је Украјина „прибегла тероризму“, може да одступи од садашње политике. До недавно, план Русије је био придржавање споразума Минск 2. Сада је јасно да Kремљ има друге планове.

(Carnegie.ru – приредио М. Ђорђевић)
Kурир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*