Путина зову, а Трампу се клањају

0

Стиже ли на Балкан „дипломатска сибирска зима“ после извршавања налога запада о протеривању руских дипломата. Црна Гора, Хрватска и Македонија окренуле леђа Москви. Изузетак су Србија и Словенија, као и РС

ХОРСКО протеривање руских дипломата показало је колико је која европска земља самостална у вођењу спољне политике и ко им је главни диригент и газда. На инсистирање Велике Британије и САД, протеривале су руске дипломате и земље у којима политичари нису били убеђења да су из Лондона добили уверљиве доказе да је Москва заиста организовала тровање двоструког шпијуна Сергеја Скрипаља и његове ћерке Марине.

Лидерима већих европских земаља телефонирао је лично амерички председник Трамп инсистирајући на показивању солидарности. Њему је било важно да добије на своју страну лидере „старе Европе“, а „ситниш“ ће касније по инерцији да обави добијене задатке.

ПОНАШАЊЕ руководстава бивших југословенских република, поготово оних које протерују руске дипломате а истовремено зову Путина да им дође у госте, прича је за себе.

Словенија, најстарији члан ЕУ са простора бивше Југославије, показала је чврстину: не жели да квари одличне односе са Русијом на команду из Вашингтона.

Руководство Србије је одавно, још у време увођења западних санкција Русији због Крима, рекло да са Русима не намерава да квари одличне односе. Мало је земаља на свету где је Путин тако популаран. Верује му и огромна већина Срба када искрено каже да нема никакве логике да уочи председничких избора Русија организује скандал у Солсберију. Зашто би Русија као домаћин предстојећег Светског фудбалског првенства себи стварала антирекламу? Зато организатора тровања треба тражити на другој страни.

Запад иритирају добри односи Москве и Београда и да би им било драже кад би и у Србији на власти били људи који би, попут Мила Ђукановића, прекинули вековно пријатељство са Русијом због личних интереса.

ЦРНОГОРСКО црногорско руководство није „изневерило“ сопствену доследност протерујући једног руског дипломату, а „приде“ су повукли сагласност за давање статуса почасног конзула Русије у Црној Гори Бору Ђукићу, све објашњавајући да су одлуку донели у координацији са савезницима ЕУ и НАТО. За разлику од Словеније и земаља као што су Грчка и Кипар, нису имали сумње у британску верзију већ су одмах осудили Русију. А ко је имао прилике да види тих шест слајдова које Лондон наводи као кривицу Москве могао је да прочита пише да су Руси „покушали да организују државни преврат у Црној Гори“.

Колинда Грабар Китаровић, Мило Ђукановић и Ђорђе Иванов / Фото Танјуг

Прогон руских дипломата из Македоније и Хрватске обележило је неслагање председника и премијера. Додуше, у Загребу тврде да је „државни врх показао јединство“. Председница Колинда Грабар Китаровић, која жели зближавање са Путином и великом Русијом, није могла да спречи протеривање једног руског дипломате због притисака из Брисела, али и због става премијера Пленковића, који је одлуку представио као „поруку солидарности са Великом Британијом“.

Руски амбасадор у Хрватској, заслужан што је дошло до сусрета Путина и Колинде Грабар Китаровић у Сочију, био је разочаран јер је веровао да ће и Загреб попут Беча и Љубљане остати по страни. Анвар Азимов је то назвао непријатељским чином који ће имати негативне последице. Уследио је црни хумор председнице Грабар Китаровић, из чијег је кабинета стигла вест да њен позив Владимиру Путину да посети Загреб ове јесени остаје актуелан.

Доналд Трамп

МАКЕДОНСКИ председник Ђорђе Иванов тврди да није знао како ће Скопље реаговати, оцењујући да су влада и министарство спољних послова повукли непромишљен потез, што може да направи штету у остваривању стратешких циљева Македоније.

Министар спољних послова Никола Димитров каже да је одлука донета „после пажљивог размишљања и анализе“. Уз солидарисање са Великом Британијом, наводи и „домаћи разлог“ јер је један руски дипломата покушао да добије важне безбедносне информације македонске владе. Димитров покушава да не залупи до краја врата у односима са Москвом, па каже да се међу пријатељима догађају и неспоразуми, али кад се превазиђу – пријатељство ће бити јаче.

МОСКВА ПРОТЕРУЈЕ 50 БРИТАНСКИХ ДИПЛОМАТА РУСИЈА протерује више од 50 британских дипломата у оквиру узвратних мера после тровања бившег руског шпијуна у Великој Британији, због чега је више земаља протерало руске дипломате. Руске власти раније су саопштиле да ће протерати 23 британска дипломата, сразмерно броју руских дипломата који су морали да напусте Лондон. Москва је, ипак, одлучила да протера већи број, како би руске и британске дипломатске мисије имале исти број особља. Како наводи Би-Би-Си, то практично значи да ће још најмање 27 британских дипломата у Русији морати да се врати у Лондон.

КАКВЕ од свега тога могу бити последице? Хрватска, Македонија и Црна Гора и тако имају мале амбасаде у Москви, па им је сваки дипломата важан, поготово они који раде конзуларне послове. Црна Гора и Македонија су, засада, на „стенд бају“ и њиховим амбасадорима је речено да Москва задржава право да протера по једног њиховог дипломату.

Уместо реципрочног протеривања једног дипломате из хрватске амбасаде, Русија је прогласила за „персону нон грата“ Рину Етеровић Горети, која је више од две године била отправница послова у Москви док Хрватска није имала амбасадора. Иначе, она је ћерка Јосипа Етеровића, почасног конзула Русије у Сплиту.

„БИСЕРИ“ ОЦА И СИНА ДИМИТРОВ

Димитар Димитров, отац македонског министра спољних послова Николе Димитрова, био је амбасадор Македоније у Москви, а запамћен је по скандалу кад је измислио сусрет са сада већ покојним руским патријархом Алексијем. Мада са њим није прозборио реч, Димитров је македонским новинарима причао како је „одржао лекцију“ патријарху Алексију о томе да Москва треба да призна аутокефалност македонској цркви. Кад је реаговао секретар Одељења за међународну сарадњу Московске патријаршије рекавши да се Димитров никада није срео са патријархом, он је покушао да се извуче тако што је новинаре који су писали о томе прозвао непријатељима самосталне Македоније.

 

Вечерње новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*