„Путинов јасан циљ,Трећи светски рат би кренуо с Балтика“

Руски председник Владимир Путин има јасан циљ и стратегију, али они који тврде да је та стратегија рационална и дефанзивна нису у праву, упозорава Пол Милер.

0

Пре четири године, професор међународних безбедносних студија у Вашингтону Пол Милер је предвидео „руску инвазију на Украјину“, а сада за „Форејн полиси“ пише да је Балтик следећи на руском нишану те да ће за изабраног америчког председника Доналда Трампа то бити један од најранијих и најважнијих тестова.

Милер сматра да је теорија према којој Русија само одговара на експанзију НАТО-а глупост. Путин није вођен рационалним самоинтересом јер ниједан човек није. Наша перцепција самоинтереса обликована је нашим уверењима и идејама – другим речима, нашом идеологијом.

Путин верује, наводи Милер, да је руска хегемонија над околним државама витална за руску сигурност. Међутим, Путин овај закључак изводи из својих уверења о руској државности. Ради се о необичној верзији руског национализма која је прожета православном религијом, идејом историјске судбине и месијанизмом.

Рационални руски државник не би гледао на експанзију Европске уније и НАТО-а као на претњу јер је либерални међународни поредак отворен, инклузиван и уствари би повећао сигурност и просперитет Русије, тврди Милер. Међутим, за Путина и друге руске националисте, Запад је претња због своје декаденције и глобализма, додаје он.

НАТО тако није (само) гарант либералног поретка у Европи, већ непријатељски савез и главна препрека руској величини. Стога се Путинова стратегија састоји у томе да разбије НАТО и то тако да обезвреди његову гаранцију о међусобној одбрани савезница, наводи Милер.

Русија је већ донекле нарушила веродостојност НАТО-а, који је Украјини и Грузији 2008. обећао Акцијски план придруживања. Русија је те године извршила инвазију на Грузију, а 2014. и на Украјину и задржала територије тих земаља под руском окупацијом: Абхазију, Јужну Осетију и Крим. Осим њих, покрајине Доњецк и Луганск на истоку Украјине под контролом су про-руских сепаратиста. Придруживање државе НАТО-у практичнои је немогуће док је део њене територије окупиран.

Милер сматра да околности за руску експанзију никад од краја Хладног рата нису боље. Европска унија је разједињена, а следећи амерички председник отворено преиспитује вредност НАТО пакта док у исто време хвали и оправдава политику Русије.

Руска инвазија балтичких земаља, које су за разлику од Украјине и Грузије НАТО чланице, неће бити отворена. Уместо тога, Путин ће вероватно испровоцирати војну кризу коришћењем посредника од којих се може дистанцирати. То ће можда бити етнички руски грађани Летоније и Естоније, који у ове две земље чине четвртину популације. Можда ће почети насилно протестовати и тражити међународну заштиту.

На то ће се појавити сумњиво добро наоружан и организиран „Народни фронт за ослобођење руског Балтика“, сматра Милер и додаје да ће неколико циљаних атентата и бомбашких напада погурати ове земље према грађанском рату.

Русија ће блокирати све резолуције Савета безбедности УН, али ће понудити унилатерално слање мировних снага. Савет НАТО-а ће се састати. Пољска ће водити иницијативу за проглашење руске агресије на балтичке земље и активирање члана 5 о међусобној одбрани чланица. Немачка и Француска ће бити против. Одлука ће зависити од Америке.

Ако не активира члан 5, НАТО пакт постаје практично бесмислен, а геополитички сат ће се вратити у 1939. Неке источноеуропске земље ће се приклонити Русији. Друге попут Пољске ће се почети наоружавање до зуба. Путинов сан о растрганом Западу и изложеној Европи постаће стварност, наводи Милер и додаје да ако НАТО активира члан 5, то ће бити равно објави рата Русији и тада ће Трамп морати да одлучи да ли су Летонија или Естонија вредне ризика Трећег светског рата, закључује Милер.

Индекс.хр

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*