Путину почаст као некада Петру Првом

0

Француска спрема краљевски дочек председнику Руске федерације у Версају. Први станар Кремља долази због изложбе, али очекује се много више
НЕМА веће почасти у Француској него високом госту приредити дочек у краљевском дворцу у Версају. А управо то спрема се сутра да уради Емануел Макрон који ће у резиденцији Лујева примити руског председника Владимира Путина.
Званични разлог за ову посету је отварање изложбе о цару Петру Великом, али иза тога постоји низ политичких и симболичних потеза којима нови француски председник жели да изглади односе између Париза и Москве, с обзиром на лошу комуникацију током целог Оландовог мандата због Сирије, све оно што је изречено у француској предизборној кампањи и тиху подршку Москве Ле Пеновој.

Од свих кандидата који су имали шансе да уђу у Јелисеј, Макрон је био најмање прижељкивано решење за Москву. Једино је он поручио да ће у односима с Русијом комбиновати дијалог и чврстину. Али, много пута се у свету показало да се баш на супротностима граде јаки савези. Можда ово буде тај случај.

Версај ових дана живи у ритму доласка руског шефа државе. Дотерују се последњи детаљи за грандиозну изложбу. Истовремено, туристи из целог света и домаћи с породицама, по изузетно лепом времену, под будним оком војних патрола, обилазе резиденцију Луја 14, 15. и 16. која се простире на 63.154 квадратна метра са 352 камина, 67 степеништа и 2.300 одаја, од којих је њих 1.000 на 23.072 квадрата одвојено за музеј. Шетају кроз 815 хектара паркова, диве се вртовима и под конац подшишаном растињу, великом каналу и фонтанама, пролазе поред Оранжерије, Малог и Великог Тријанона, у коме ће у понедељак Путин и Макрон отворити престижну поставку.
Изложба је посвећена тристотој годишњици доласка Петра Првог Алексијевича Романова у Француску и у дворац у Версају. Посета цара, две године после смрти Луја Четрнаестог, када су га примили регент Филип Други Орлеански и седмогодишњи краљ Луј Петнаести, сматра се једном од најзначајнијих дипломатских визита у Европи тога доба
Петар Велики, градитељ Санкт Петербурга и творац модерне Русије, изузетно се инспирисао француском културом. Био је заљубљеник у уметност, науку и технику, а приликом своје посете 1717. године успео је да успостави чврсте везе Русије са Француском. Са истим циљем сада у Париз долази и руски председник.

Цар је приликом своје посете пре три века боравио баш у Великом Тријанону, који је, за свега шест месеци, изграђен по налогу Луја Четрнаестог, за забаву, али и као резиденција за њега и његову тајну супругу маркизу Ментенон, неколико година после смрти краљице Марије Терезе. Планови су рађени у јуну и јулу 1687, а краљ је први пут у новом здању вечерао већ 22. јануара следеће године.

Луј Четрнаести је лично надгледао градњу, мењао нацрте, примећивао голим оком разлику у величини прозора. Кад је завршен, боравио је у Тријанону дању, а први пут заноћио 1691. Унутрашњост је красило више хиљада цветова у саксијама који су некада мењани и два пута дневно. У Тријанон се долазило само по његовом изричитом позиву, а мало ко је тамо спавао. Због спољне фасаде која је изграђена од ружичастог мермера, овај дворац унутар версајског комплекса зову и „Мермерни Тријанон“.
У овом здању су живели Наполеон Бонапарта, Луј Осамнаести, Шарл Десети, Луј Филип Први, Наполеон Трећи… Ту је волео да борави и генерал Шарл де Гол који је од Великог Тријанона хтео да направи своју трајну резиденцију, али му је то било скупо. Соба у којој је боравио и даље је каквом је оставио, са два одвојена дугачка кревета, због његове висине. Он је у Версају примио америчког председника Ричарда Никсона 1969. године, док је његовом наследнику Жоржу Помпидуу гошћа овде била енглеска краљица Елизабета Друга 1972.

Колико је пријем у Версају велика и ретка част, показује податак да је Франсоа Оланд само два пута током свог мандата користио овај комплекс за дипломатске посете, за кинеског председника Си Ђинпинга 2014. који је био гост Краљевске опере и у марту ове године када је одржан мини-самит поводом „брегзита“, на коме су учествовали лидери Француске, Италије, Немачке и Шпаније.

Аудијенција у резиденцији Краља Сунце, симболу француске моћи, с мирисом монархистичког престижа, врхунац је указаног поштовања. Државници овде изузетно ретко долазе, између осталог и због тога што је логистички изузетно тешко изоловати простор у комплексу који посећује преко седам милиона туриста годишње.
Али, Макрон игра на велико. Пре три дана је имао ексклузивни ручак са Трампом у Бриселу, а сада пажњу намерава да поклони и Путину. Жели Француску да врати у врх светских збивања. Окупио је Французе, сад хоће и планетарни крем. Када му је честитао на избору, Путин је Макрона позвао да превазиђу међусобно неповерење. Бољег начина за то од овог пријема нема.

ЕКСПОНАТИ

ИЗЛОЖБА посвећена руском цару Петру Великом трајаће од 30. маја до 24. септембра. Припремили су је заједно Музеј Ермитраж из Санкт Петербурга и Национални музеј Дворца у Версају. На њој ће бити представљено око 150 експоната – слика, скулптура, таписерија, планова, медаља, научних инструмената, објеката, делова намештаја униформи и књига из царске бибилотеке. Две трећине предмета долази из Ермитажа.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*