“РАДНИЦИ ПРЕЖИВЉАВАЈУ ТРАУМЕ У ФАБРИЦИ: Не дају ни нам у WC

0

Раднице фабрике кажу да им се броји колико минута проведу у тоалету!

Бивши и садашњи радници једне познате компаније за производњу кожних навлака из Златар-Бистрице, за емисију Провјерено проговорили су о, како кажу, терору који трпе на радном месту.

Радници тврде да их вређају, да им мере време проведено у WЦ-у, као и да поред себе не смеју да имају личне ствари и да међусобно разговарају.

„Мене је лично погодило кад ти надређени кажу: ‘Си ти глупа?’, ‘Шта ти не знаш?’ или кад се окренем па кажу: ‘Пас матер ретардирану’. Ја имам сина болесног и мене је то страшно погодило“, каже Маријана Немчић.

Норма је овде, кажу, важнија од човека, она темпира одласке у WЦ и паузе за храну или воду.

„Жене се не усуде да идеу у тоалет да замене уложак. Ја сам много пута исто тако на панталонама имала флеку. Нисам се усудила да одем да променим уложак“, прича Мартина Тополски за Провјерено, преноси Индеx.хр.

Током радног времена, како тврде, крај себе не смеју да имају личне ствари попут мобилног телефона или боце воде, а није дозвољен ни међусобни разговор.

За прозборених свега неколико реченица радник се опомиње – усмено или писмено, што им онда утиче на плату и стимулацију. Због свега се тога радници те фирме, кажу, суочавају с озбиљним психичким проблемима.

„Свакодневно је било жена, радница које су једноставно плакале, психички се сломиле. Чак и завршиле на психијатрији. Можда свака друга жена пије таблете за смирење због тог пресинга“, каже Маријана Немчић.

Све је потврдила и докторка Никица Божовић, која је водила амбуланту у Kоњшчини све до пре годину дана, када је отишла у пензију. Примила је, каже, бројне пацијенте из фабрике у Златар Бистрици.

„Преплашеност, несаница, губитак воље за животом. Ја бих им дала нешто за смирење, за одагнавање страха и тескобе. Једном ми је једна од њих рекла: ‘Докторка, ја сам једном читала један роман где је писало како се односе према робовима, ево овако се према мени односе'“, рекла је докторка.

Радници нису имали само психичке проблеме, већ и физичке – са кичмом, раменима, зглобовима…

Младен Петај каже да је на послу сломио и неповратно уништио зглоб.

„Дословно ми вођа смене рекао: ‘Дај Бог да обе руке поломио. Не једну, него обе.’ Замислите како сам се осећао. Поред мене стоји вођа кројачнице који чује то – без реакције“, прича Младен.

Он није једини ком након боловања није продужен уговор о раду, како каже, с објашњењем да је технолошки вишак, а постоје они, кажу, који су отказ добили и док су били на боловању.

Из компаније се још нису огласили поводом ових оптужби.

 

ало

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*