Радоје Андрић: Госпођице Брнабић, колико је 3 + 3 ?

0

– Неће се више причати о повећању плате од 10 одсто за све – и оне који проводе 12 сати на послу и оне који проводе три сата у учионици, а родитељи онда морају да плаћају додатне часове!

Ова изјава премијерке Владе Србије, Ане Брнабић, коју су пренели сви електронски и штампани медији у Србији – међу просветарима је примљена као „маљ у чело”.

Као „лапот без погаче”.

На суво!

– На делу је системска демонтажа основних вредности и кључних полуга друштва: просвете, здравства, полиције и војске! – само је један од коментара на узаврелим друштвеним мрежема, у распону од „дабогда јој Палма одређивао платни разред”, до „…када премијер у ударном термину на ТВ овако понизи просветаре, земља нам је на путу у неповрат…”

У чему је проблем и зашто ће премијерка поново завапити „новинари нису добронамерни”, и само је још то остало да каже, „камере нису добронамерно снимиле оно што сам ја изговорила, та глупа, подмићена електроника није схватила шта сам хтела да кажем…”?

Ма, ’ајте, молим вас, та ће госпођица, и када се нађе на полиграфу – рећи да он лаже и да нема право да  полиграфише власт…

Госпођице Ана Брнабић, знате ли колико је 3 + 3 ?

У зависности од тога – какав буде одговор на ово питање, питали бисмо вас даље:

Знате ли да је по закону – просветарима обавезна 40-часовна радна недеља?

Знате ли да, ако би учитељицама, наставницима и професорима, она ваша „инкримисана”  „три часа дневно” повећали за још три, рецимо, долазимо до следеће једначине:

Колико часова више за наставнике, толико часова више и за ученике!

Па да нам деца уместо шест сати дневно проводе у школи  по 12 сати!

Онда не би ишли на „приватне часове” – не зато што би на дупло дужој настави (можда и суботом?) добили довољно знања да не иду на приватне часове, него не би имали времена да иду и на приватне часове!

Да сте тачно одговорили на питање – колико је 3 + 3, следеће би било:

Знате ли, госпођице Брнабић, да у земљи Србији – не само да постоје приватни часови, него постоје и приватне школе?!

Ако не знате, питајте министра просвете у вашој Влади, господина Младена Шарчевића!

Њему је, ваљда, било мало да држи приватне часове, па је одлучио да држи приватну школу!

Питајте га – колика је школарина у његовој школи, колико има ученика у одељењима и, посебно је битно, колика је плата професорима у његовој приватној гимназији?

Само га немојте питати за имена родитеља који се злопате плаћајући школарине својој деци – само зато да не би плаћали допунске часове после наставе у државним школама!

Ухватите га у „кљусе” („кљусе” – то је замка за крупну дивљач) питањем:

– Знаш ли ти, Шарчевићу, да си одговоран за српско државно образовање у којем родитељи морају да плаћају додатне часове?

Госпођице или госпођо министарко!

Прајминистарко!

Вама је постојање „приватних часова” спорније од постојања „приватних школа”? Знате ли да одговорите на питање – како је то министар просвете успео да успостави добар систем у својој школи, а не уме да успостави истоветан систем у државним школама?

’Оћете ли сад, као премијер – министарски родитељ, такорећи, свог министра просветепоподне да шаљете на приватне часове да би постао бољи министар?

Очигедно и ви у свом кабинету проводите само три сата или мање, па вам весели министар просвете „храмље” и мораће на додатну наставу…

Нећу бити један од оних који лоцирају све проблеме, а не предлажу решење:

Укините ви, како сте и почели – декретом – све средње школе и факултете, па да сви у Србији, завршетком основне школе, постану министри!

Колика ће то уштеда у буџету бити: нема професора у средњој, нема професора на факултетима, нема образованих који би постављали незгодна питања, нема незадовољних – јер су сви министри!

Претешко је ово градиво за ваш узраст.

Зато, кренимо од нечег лакшег, на пример:

Премијерко Брнабић, колико је 1 + 1 ?

Не журите са одговором!

Ако буде погрешан, мораћемо да вас вратимо на „коса – танка, усправна – дебела”…

Радоје Андрић

Искра

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*