Ране миграције Срба

0

Зар није један од најбољих доказа досељавања Срба на Балкан у 6. и 7. веку само постајање Лужичких Срба и Лужичке Србије у данашњој источној Немачкој и западној Пољској?
Да ли су се Срби са Балкана преселили у немачку Саксонију и пољско војводство Лубуш, или је било обратно—да су се Срби из Полабља и Лужице (тј. Беле Србије) преселили на Балкан у 6. и 7. веку оставивши део народа у својој постојбини? Одговор на ово питање је посве једноставан, иако број оних који одбијају то да прихвате данас расте из нама непознатих разлога.

И поред различитих писаних извора савременика о доласку Словена на Балкан из 6. века попут (1) Прокопија из Цезареје који пише на грчком, (2) Јована Малале који пише на грчком, (3) Теофилакта Симокате који пише на грчком, (4) Псеудо-Маврикија који пише на грчком, (5) Исидора Севиљског који у Шпанији пише на латинском, (6) Јована Ефеског који у Сирији пише на сирисјком језику итд. и поред обиља археолошких доказа попут (7) нестанка ромејског новца са границе „лимеса“ на Дунаву и Сави након побуне официра Фоке и (8) напуштања границе од стране ромејске војске 602. године, и (9) појављивања словенских некропола са урнама, (10) и словенским фибулама итд. у слојевима из 6. и 7. века на простору јужно од Саве и Дунава, данас многи одбијају да прихвате те доказе верујући у теорије (најчешће етимолошког карактера базираних на играма речи и асоцијација) о пореклу Срба практично са било које тачке земаљске кугле.

Нема никакве завере у томе што су Срби дошли на Балканско полуострво у 6. и 7. веку. Балкан је у то време био практично празан (а граница напуштена 602. године), услед чега није било битака и ратова између надирућих Словена и романизованих староседелаца Балкана. Процењује се да је на читавом Балкану (значи на огромном простору од данашње Љубљане до Црног мора и Једрена, и од Београда до јужног Пелопонеза) у време доласка Словена живело тек око милион и по становника, а староседелачко становништво се углавном склонило у приморске градове док се остатак лако асимиловао и утопио у надируће словенско море. Балкан је приликом доласка Словена био потпуно пуст, границе напуштене, путеви и комуникације непроходни тако да су ромејски цареви (најпре цар Ираклије о чему пише цар Константин Порфирогенит) дали благослов да се Срби населе на празној и небрањеној ромејској територији Илирика и Далмације.

Када расправљамо о доласку Словена, увек треба имати на уму да је то време Велике сеобе народа, која траје од 4. до 9. века и током које се популациона слика Европе мења из темеља. Огромни покрети хиљада људи различитог порекла од Азије (попут Хуна, Авара, Угара, Бугара, Печенега, Кумана итд.) преко Скандинавије и остатка Германије из северне Европе (попут Англа, Саса, Гота, Острогота, Вандала, Гепида, Лангобарда, Нормана, Франака итд.), затим Келта, Словена итд. мењају своје пребивалиште и селе се са једног на други крај Европе, Мале Азије и северне Африке. Услед тога ни један данашњи европски народ не може да тврди и не може да установи свој староседелачки статус од пре 4. века, осим донекле Грци и Италијани. Сви остали данашњи европски народи, који су израсли у нације, су се доселили у своје данашње државе у добу од 4. до 9. века.

Историја Срба

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*