Ранко Пивљанин: Прекардашило

0

Некад човеку буде доста. Што би се рекло, прекардашило!
И кад затвори очи, не може да не види.
И кад стави вату у уши, не може да не чује.
Избациш телевизор кроз прозор, укључиће га неко у кафани!
Узећеш новине да видиш шта би гледао да ниси бацио телевизор, улетеће ти бар један атентат, два државна удара – један у току, други у припреми – и приде исповест Аце Лукаса!
Све ово горе некако преживиш, али заборавиш да искључиш клети телефон и он, нормално, звони. А са друге стране:
– Јеси видео, јеси чуо, јеси читао…!
Онако као кроз левак право у Еустахијеву тубу и даље у мозак!
Искључио си телефон, опрезно приступио рачунару само да видиш какво ће бити време за случај да спроведеш у дело наум о бекству у планине, кад тамо:
ОВО је запалило Интернет!
Мало, мало па неки пироман подмеће ватру по том интернету.
Помислиш како би било лепо да изгори и угасиш рачунар да се ватра не прошири по стану али џаба! Нема спаса од бесмислених вести, бесмислених и умоболних конструкција и извитоперених људи!
Покварењаци и лопуже држе моралне придике!
Похлепни апелују на скромност и штедњу!
Силеџије причају о бон тону!
Неписмени и полуписмени се залажу за заштиту језика и писма!
Сипљиви са пивским стомацима до зуба уче фудбалере како да играју!
Они са купљеним дипломама праве стратегију образовања!
Разбојници позивају на мир!
Џепароши се залажу за блискост међу људима!
Шверцери се боре против сиве економије!
Издајници и жбирови држе лекције о патротизму!
И тако редом, мимо сваког реда!
Не постоји склониште где вас бар по крајичку главе или рамена неће дохватити неки фекални садржај, инфицирати болештина за коју још није измишљена вакцина, неко ново ОВО које је произвело ОНО.
Зато једна мала сугестија ( и молба) креаторима и креаутурама такозваног јавног мњења.
Ако вам је до уринирања, уринирајте, али шарајте мало!
Ако вам је до чупања гркљана, чупајте их али на Извршним и Главним одборима, конвенцијама и у страначким просторијама!
Ако вам је до државних удара, изводите их до миле воље у контролисаним условима!
Ако вам је до парова, парите се, али мимо нас!
Ако вам је до задруга и мајмуна, развијајте то задругарство али не увлачите остале у тај кавез!
Ако вам је до твитовања и твитераја, твитерајте се али нас поштедите извештаја.
И на крају, ако бисте да поделите муку и фрустрације, прескочите неки пут телевизију. Пробајте са манастиром или црквом – тамо још раде исповедаонице!

 

Искра

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*