Ranko Pivljanin: Treći svetski

0

I ništa od Trećeg svetskog rata! A baš smo se bili naoštrili, zauzeli stolove u kafanama i naručili litar belog i sifon sode, popalili tvitere i fejsbuke, zašiljili tastature da kucamo komentare i da navijamo a ispade da smo ipak spali samo na ovaj naš večiti derbi između Partizana i Zvezde. Kakva loša katarza, kakav bedan klimaks višednevnog loženja na Armagedon koji je bio tako izgledan i obećavajući a na kraju- puć! Duplo golo. Stotinak raketa po unapred odabranim ciljevima nesretne Sirije ( viđeno već toliko puta širom sveta a i u samoj Siriji za ovih nekoliko godina koliko rat traje ), sa unapred obaveštenim Rusima koji je tamo kao brane da slučajno ne bi stradao neki njihov vojnik ili postaja, još koja tona šuta i gareži u već razrušenom Damasku i to bi bilo to. Što bi rekli zapadni saveznici koji su preksinoć istovarali bombe po Siriji bio je to „jednokratni napad“, valjda ovih dana ne rade dvokratno. Ili još tačnije „žestok, ali pažljivo ograničen“ atak kako ga je okarakterisao američki ministar odbrane Džejms Matis.

Svakome ko vidi bar malo dalje od ivice kafanskog stola ili margine poludelih tabloida koji su iz dana u dan, barabar uz „zadružni“ seks Mikija iz Kupinova najavljivali i Treći svetski rat bilo je jasno da se Amerikanci i Rusi neće direktno „dohvatiti“ u Siriji. Samo je budala mogla da pomisli kako će „suhoji“ da presreću „fantome“ a S-400 da obara „tomahavke“, nakon čega bi se Putin i Tramp dohvatili onih kovčežića sa crvenom dugmadi i nukleranim projektilima isparcelisali planetu. Što ne znači da jednog dana neće i do toga doći ali to sigurno nije ova aprilska nedelja. Kao što su samo krajnje naivčine i najzagriženiji rusofili u podmaklom stadijumu te fatalne ljubavi mogli pomisliti kako će Amerikanci, Britanci i Francuzi nakon ruskih pretnji da će im rušiti rakete i avione nad Sirijom, podviti rep i vratiti se u mišju rupu. Da su to imali kao opciju teško da bi kretali u akciju. Ovako, stradalo je nekoliko napuštenih baraka a koalicija koja se okolo razbacuje raketama u ime nebuloznog koncepta „pravne moralnosti“ ( u kome nema ni „p“ od prava ni „m“ od morala) sačuvala obraz i ostvarila infantilnu Trampovu pretnju o „lepim i pametnim raketama koje stižu“ ali nisu prešli onu granicu koja označava prste u oba ruska oka koja bi čitavu situaciju mogla učiniti nepredvidivom. A tamo gde su krajnji argumenti nuklearni projektili nema mesta improvizaciji i nepredvidivosti.

I nije ovde prevladao razum, jer teško da istog ima dovoljno u glavi onog rijaliti mena sa smešnom frizurom i prstima zadebljalim od silnog svakodnevnog tvitovanja kao što ni Putinova hladnokrvnost nije garant da i njemu ne mogu popustiti živci. Pobedu je odneo strah. Strah od toga da bi jedan takav sukob bio početak novog i dugog ledenog doba i saznanje da u njemu ne bi bilo pobednika. Toliko čak i Tramp može da shvati. Ali treći svetski rat je nastavljen, barem u glavama ovdašnjih rusofila i amerikanofila i u kome sad ovi drugi viču: „Šta je bilo, prpa?“. Do pre neki dan je bilo obrnuto. Pa sutra ispočetka, naravno preko nečijih tuđih leđa.

Ranko Pivljanin
Iskra

POSTAVI ODGOVOR

*