Расправа о опозиву Трампа и пре него што је инаугурисан

Због бројних скандала и сукоба за законом, сопственом странком и тајним службама, председник би могао да се исели из Беле куће и пре краја мандата од четири године

0

Два дана пред улазак новог председника у Белу кућу, један мали број војника и цивила у Вашингтону вежба за церемонију полагања заклетве, а већина медија, политичара и стручњака и даље се баве непотврђеном информацијом о Трамповом компромитујућем понашању у Москви и руској влади која га наводно држи у шаци.

Престоничка елита у „руском досијеу” види тек један у низу карика у Трамповом ланцу скандала међу којима су и они од прошле недеље када је за вишег саветника у западном крилу именовао сопственог зета и решио да компанију препусти синовима уместо да изађе из бизниса, како су му саветовали стручњаци за питање сукоба интереса. Вашингтонски естаблишмент још није престао да се ишчуђава ранијим Трамповим испадима попут сакривања пореза када им је пре неколико дана стигао нови повод за преиспитивање новог шефа државе: изабрани председник се обрушио на једну од икона борбе за грађанска права Афроамериканаца. Трампова неподесност за функцију коју преузима у петак не силази са насловних страна па више нема спора да његови критичари припремају терен за његов могућ опозив, импичмент, при чему он сам не престаје да им даје разлога па и муницију за такву политичку борбу.

Да, њујоршки милијардер још није ни инаугурисан а већ се говори о његовој потенцијалној смени у Конгресу. Поједини вашингтонски инсајдери у ауторским текстовима и изјавама за медије призивају прекидање његове политичке каријере, а експерти не могу да сасвим искључе такав сценарио. Према оцени „Вашингтон поста”, ниједан амерички председник у скорашњој историји није долазио на власт са мање легитимитета – има три милиона гласова мање од Хилари Клинтон, половина испитаника тврди да је неспособан да води извршну власт, док 54 одсто њих има негативно мишљење о њему, што је најгори рејтинг у последње четири деценије. Истовремено, нико пре њега се није у Белу кућу усељавао са више спорног „багажа” у који стаје све од оптужби за непотизам и расизам па до издаје.

И сам Доналд Трамп је приметио да инсистирање на непровереној информацији о његовим наводним снимцима из Москве и гласинама да је знао да ће Демократску странку хаковати Руси са којима је наводно све време кампање био у дослуху, има за циљ да оспори његову изборну победу. Треба имати у виду да иако ЦИА и ФБИ нису потврдили извештај бившег британског шпијуна, федерални агенти увелико истражују поједине његове наводе, пре свега могуће Трампове везе са Москвом. Колико је опасно бити предмет интересовања ФБИ најбоље показује случај Хилари Клинтон, чије су изборне шансе нагло опале када је биро неколико дана пред гласање објавио да поново истражује аферу са њеним мејловима. У атмосфери у којој Трамп пореди америчке службе са нацистима и јавно их посрамљује због дебакла са ирачким оружјем за масовно уништење, није незамисливо да ЦИА или ФБИ медијима дотурају најразноврсније информације о њему и тако подрију подршку коју ужива у делу јавности, што онда олакшава опозив председника у Конгресу. Човек који за два дана постаје 45. амерички председник уплетен је у мноштво афера због којих је, према оцени медија, могуће покренути процедуру импичмента. У сукобу је интереса јер је одбио да прода бизнис. Прекршио је закон који савезним званичницима забрањује да у службу примају рођаке. Професор уставног права на Харварду Лоренс Трајб пише у ауторском тексту у „Гардијану” да Њујорчанин може бити смењен у Конгресу и због кршења закона који сваком функционеру забрањује да из иностранства прима било шта вредно што би могло да угрози његову оданост америчком уставу. Трамп има разгранату мрежу послова у свету и страхује се да ће му стране владе одобравати најповољније услове за изградњу хотела, терена за голф или коцкарница само да би га одобровољиле и извукле противуслуге Беле куће. Он се, уосталом, већ похвалио да његовом хотелу у Вашингтону иде боље него што се ико надао, док стране дипломате признају да су намерно почели да тамо резервишу собе и сале, свесни ко је власник.

Да би председник био уклоњен потребна је политичка воља, односно већина у Конгресу где већину у оба дома има председникова странка, која једва да га је подржала на изборима и која и данас у њему види ексцентричног аутсајдера са којим не зна шта би. Професорка Универзитета Манчестер Анђела Вилсон оцењује за „Индипендент” да је Трамп срамота за партију, због чега ће конзервативци покушати да га се отарасе можда већ у првој години: „Мислим да је врло вероватно да ће бити опозван у првих 12 до 18 месеци. У једном тренутку републиканци ће гледати да се дистанцирају од њега да би осигурали следеће изборе за Конгрес 2018.”

Ипак, левичарски информативни сајт „Салон” предвиђа да се то неће десити јер републиканци знају да у Трампу имају савезника за политику коју досад нису могли да воде због Обаминог вета. Трамп ће, по свему судећи, потписати њихове законе о укидању „Обамакера”, дерегулацији тржишта и смањивању пореза. Треба имати у виду и да Конгрес никада није успео да смени ниједног председника иако су они били регуларни политичари за које су важила конвенционална правила док је Трамп неуобичајена појава у политици јер се чини да за њега не важе традиционална правила. Оно што би готово сасвим сигурно уништило каријеру сваком другом политичару – расистички и мизогени испади, сексизам, увреде на рачун медија и сопствене странке – Трампа је довело до Овалног кабинета. А ако и буде покренут, импичмент би врло вероватно био заустављен у случају терористичког напада или новог рата јер, како закључују либерални амерички гласови, тада би се свака критика на рачун председника изједначавала са помагањем непријатељу у одсудним тренуцима за земљу.

Шта је импичмент

Представнички дом Конгреса има право да покрене импичмент, формално оптуживање председника, потпредседника и неких других званичника за „издају, мито и друга тешка кривична дела и прекршаје”. Сенат се у овим случајевима понаша попут суда који пресуђује о судбини функционера. Потребна је двотрећинска већина гласова у Сенату да би званичник био осуђен. Клинтон је био оптужен за лажно сведочење и ометање истраге у вези с афером са Моником Левински, али га је Сенат ослободио оптужби. Ендру Џонсон је такође ослобођен оптужби у Сенату. Ричард Никсон је поднео оставку пре него што је Конгрес гласао, па је предупредио могућу осуђујућу пресуду. То значи да је Капитол хил само трипут покретао ову процедуру против председника, али да ниједан од тројице шефова Беле куће доведених у питање ипак није био опозван.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*