Ratko Dmitrović: Hvala lepo

0

Sve smo mi ovo već videli: ove bubnjeve, parole, ulične šetnje, pištaljke. I znamo šta je usledilo. Hvala lepo

PROBLEM se uvek najbolje sagleda sa strane. Bez strasti, ličnog doprinosa, krajnje hladno, uz činjenice i logiku. I šta vidimo u aktuelnom srpskom političkom slučaju? Na predsedničkim izborima, održanim prošle nedelje, Aleksandar Vučić je dobio 55 odsto glasova izašlih. Skoro 40 procenata više od drugoplasiranog, Saše Jankovića. Umesto da su još iste večeri, najkasnije sutradan, usledile čestitke pobedniku, od strane poraženih (to je osnova demokratskog ponašanja) dobili smo ulične demonstracije. Narod se, vele, samoorganizovao. Ne biva toga u politici. Nikada. Narod se spontano okuplja samo u slučaju elementarnih nepogoda; potresa, požara, poplava…

I šta traže protestanti? Prva dva dana odbijali su da prihvate poraz svojih kandidata. Ne dopada im se Vučić, ne mogu očima da ga vide. U redu, ali to nije politička već mentalna kategorija. Treći dan su istakli zahteve. Ništa kolosalno; RIK, REM, ostavka Maje Gojković, „zbog nerada Skupštine“, kao da je parlament predizborna bina. Onaj virtuelni posmatrač pita zbog čega te zahteve nisu izneli pre izbora?

Da li su predsednički izbori pokradeni? Sa 40 procenata razlike? To ne može da bude ni predmet rasprave. Uvreda za zdrav mozak. Jedina predizborna dilema odnosila se na visinu procenta Vučićeve pobede, odnosno na trijumf u prvom ili drugom krugu. Sve drugo je bilo jasno, i onima koji likuju i ovima koji tuguju.

Poražena strana otvorenom drži priču o medijima. Kao, svi su pod državnom kontrolom i svi su bili na strani Vučića. Netačno. Država Srbija nije vlasnik nijednog medija, dnevnog ili nedeljnog lista. Javni servis se podrazumeva. „Večernje novosti“ su jedini dnevni list nad kojim Vlada Srbije ima upravljačka prava, što znači da čelnu osobu „Novosti“, u ovom slučaju moju malenkost, Vlada može da smeni kad god hoće. Po opštim ocenama „Večernje novosti“ su imale izbalansiran stav u tretmanu predsedničkih kandidata, a veće prisustvo Vučića na stranama „Novosti“, u odnosu na ostale kandidate, posledica je njegovih premijerskih aktivnosti. Da nije možda trebalo da ignorišemo njegove susrete s Merkelovom i Putinom? Jedino mi u „Novostima“, gle čuda, nismo objavili intervju s Vučićem. Sa svim drugim kandidatima jesmo. Ovo su neoborive činjenice, bitno drugačije od onoga što u opozicionom bloku može da se čuje nakon izbora.

A demonstracije? Ima u filmu „Ko to tamo peva“, monolog Bore Stjepanovića, u kojem on uz ostalo kaže: Sve sam ja ovo već video; ove ljude, ovu reku, autobus…“ Da, sve smo mi ovo već videli; ove bubnjeve, parole, ove ulične šetnje, pištaljke. I znamo šta je usledilo. Hvala lepo.

 

 

Ratko Dmitrović

POSTAVI ODGOVOR

*