Ратко Дмитровић: Трговање болом

Драгана Јанковић је неупитна; свака њена реч, бол пре свега, али са тим болом нико не сме да тргује. Нигде и никада

0

Нико нема право да каже једну реч замерке Драгани Јанковић из Ниша. Њен бол за сином Алексом доживотни је алиби за све што говори. Не полемише се са родитељем који је изгубио дете. Пред таквима се ћути. Алекса Јанковић се убио 2011. године не могавши више да трпи малтретирање од стране својих вршњака. Деца знају да буду окрутна.

Алексина мајка Драгана појавила се неки дан у новобеоградској Хали спортова, на конвенцији председничког кандидата Саше Јанковића, одржала потресан говор и позвала људе да гласају за Јанковића. Да ли јој је било место тамо? Ако је то њен избор (а јесте), да, било је, али не за говорницом. Шта год она сама о томе мислила.

Dragana-miting-Jankovica-

Да се на трен вратимо у не тако далеку прошлост. Сећате ли се оне сцене, емитоване на Радио-телевизији Србије почетком деведесетих година, у јеку југословенског грађанског рата, кад отац убијеног српског младића плаче и у очајању, свестан да је испред њега камера српске државне телевизије, каже: „Слободане Милошевићу, молим те помози.“

Е, та реченица била је, и данас јесте, међу пет крунских „доказа“ које нуди такозвана грађанско-либерално-демократска Србија, кад покрене тему Милошевићеве медијске пропаганде. Ништа том човеку и његовом систему није било свето, па ни родитељски бол за мртвим дететом – гласи њихов пропратни коментар.

Многи из тог антимилошевићевског, грађанског, другосрбијанског круга, који су пенили на сваки помен Милошевића, радикала, националних партија уопште, данас гурају доскорашњег заштитника грађана, Сашу Јанковића, да освоји кабинет председника Србије. Реално, нема од те работе ништа; ово је покушај оживљавања давно упокојеног Грађанског савеза Србије, само што се Весна Пешић сада зове Саша Јанковић. Залудна посла, али да не трошимо простор, овде је тема медијска манипулација болом.

Још једном: Драгана Јанковић је неупитна. Имала је сва права да дође у изборни штаб свог презимењака и понуди помоћ, али је тај штаб морао да каже, Јанковић пре свих: Ценимо вашу жељу, хвала вам до неба, будите са нама, али вас молимо да јавно не спомињемо вашу трагедију.

Говор Драгане Јанковић на конвенцији Саше Јанковића поздрављен је дуготрајним аплаузом. Чему се аплаудирало? Страшној муци мајке, свакако не. То је незамисливо. Па чему онда? Одлуци да њен бол буде предизборни адут? Да се политички капитализује највећа патња коју људско биће може да доживи, да се том личном патњом тргује и манипулише?

Што год да је у питању, није му место у српској политици. Ни ономе ко је то урадио.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*