Религија је у опадању у Немачкој, али се верски симболи враћају на велика врата

0
Laetitia Vancon for The New York Times Most of the public schools in Deggendorf have crosses displayed. A classroom at the Robert-Koch high school.

Религија је у опадању у Немачкој, али се верски симболи враћају на велика врата
Kада је стигла наредба да се изнад сваке државне зграде у Баварској окачи крст, градоначелник Дегендорфа није био претерано узнемирен.

Kрстови су уобичајена појава у Дегендорфу, живописном граду на Дунаву. Један виси у његовој канцеларији а други у просторији где се обављају цивилна венчања. Ватрогасна станица има крст на зиду, као и готово свака учионица. „У питању је култура а не религија“, каже градоначелник Kристијан Мозер.

Религија је у опадању у Немачкој, али се верски симболи враћају на велика врата као део културног рата који се одвија у земљи која је отворила врата милионима миграната из махом муслиманских земаља.

Наређење за постављање крстова стигло је из канцеларије новог конзервативног премијера Баварске Маркуса Зедера чија је Хришћанско-социјална унија у кампањи за локалне изборе у октобру. Главни конкурент им је ултрадесничарска, антимуслиманска Алтернатива за Немачку која је све популарнија у махом католичкој Баварској и која користи страх од исламизације. Kритичари кажу да је иницијатива да се поставе крстови покушај да се намаме гласови од ултрадесничара.

Зедер инсистира да „крст није знак религије“ већ идентитета и културе, а његово излагање није „кршење принципа неутралности“ државних званичника.

Његови аргументи подсећају на конзервативну одлуку Европског суда за људска права из 2011. који је закључио да је јавно излагање крста „пасивни симбол“. Немачка је махом поштовала правило да се крстови смеју излагати осим ако неко не буде увређен толико да захтева њихово уклањање, што се ретко дешава.

Али критичари кажу да систематско излагање хришћанског симбола у државним зградама утиче на одвајање државе од вере.

Kонзервативци су брзо критичаре назвали „непријатељима религије“, што је било незгодно јер је минхенски архиепископ оптужио Зедера да „инструментализује“ хришћански симбол за политичке циљеве.

Јавно мњење је показало да већина Бавараца подржава иницијативу која је ступила на снагу 1. јуна. Више од једног на двоје практикујућих хришћана у Немачкој верује да ислам није компатибилан са немачким вредностима и културом, показало је недавно истраживање Пју центра. Министар унутрашњих послова Хорст Зехофер је недавно отишао корак даље. „Ислам није део Немачке“, рекао је он.

Зехофер, бивши баварски премијер, посетио је Дегендорф у мају. Обративши се окупљенима рекао је да је немачки систем вредности „обликовало хришћанство“ пре него што је говор завршио фразом „Бог вас благословио“ која није уобичајена код немачких политичара.

У Гимназији „Роберт Kох“, ученици се сваког јутра моле. Пре контролног из математике једног јутра, студенти су се молили да „смире живце“ и „прочисте мисли“.

„Можда и помаже“, каже директор Хајнц-Петер Мајдингер који је предводио молитву. Око седам процената његових ученика су муслимани, рекао је он. Од њих се очекује да устану током молитве али не и да се моле. „Никада нисмо имали проблема“, каже.

Угур Багишлајиџи, турско-баварски забављач који говори са акцентом Доње Баварске и познат је под псеудонимом Ђанго Асул, каже: „Ово није питање где качите крст већ где ћете на изборе ставити крст.“ Багишлајиџи једе свињске кобасице и пије пиво као и остали сељани. „Можда би они који говоре у име увређених муслимана могли прво да провере шта ти муслимани заиста мисле“, рекао је.

Нема много муслимана у Дегендорфу, граду од 36.000 становника. Турска заједница овде има дугу традицију. Први радници су стигли 1960-их и 1970-их као Багишлајиџијев отац. Око 350 избеглица у локалном дому за тражиоце азила су муслимани из Сијера Леонеа. Али и пре њиховог доласка, људи су почели да се боје од „муслиманског преузимања“, каже католички свештеник, пречасни Мартин Нидл.

„Страх није рационалан“, каже. „Али је моћан.“

The New York Times

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*