Резолуција Информбироа

0

Генерације рођене после Другог светског рата међу најважнијим историјским лекцијама училе су о партизанским офанзивама које су уздрмале Трећи рајх и о чувеном историјском „не“ које је Јосип Броз Тито упутио челичном Стаљину 1948. године

Још један Видовдан који је симболично обележио прекретницу у друштвеним кретањима у српском народу. Било је то 1948. године, 28. јуна, када је донесена Резолуција Информбироа којом су дефинитивно прекинути односи Титове Југославије и Источног блока који су чинили Совјетски Савез и остале сателитске државе.

Година 1945. означила је крај Другог светског рата. На унутрашњем плану наступило је време обнове и изградње, првог петогодишњег плана, радних акција, пруга и градилишта, аграрне реформе, колонизације, колективизације села, великих кампања на описмењавању… С друге стране, уследили су терор, страх, убиства, национализација, а после разлаза Тита и Стаљина појавио се феномен мучилишта за класне и идеолошке противнике које је симболизовао Голи оток.

Генерације рођене после Другог светског рата међу најважнијим историјским лекцијама училе су о партизанским офанзивама које су уздрмале Трећи рајх и о чувеном историјском „не“ које је Јосип Броз Тито упутио челичном Стаљину 1948. године.

Из данашње перспективе, дало би се дискутовати ко је коме рекао „не“, тек Југославија се тих година више ослонила на Америку, а убрзо потом кренула и у авантуру звану Покрет несврстаних, која ће Београд „из Европе преселити у Африку“.

После окршаја са идеолошким непријатељима предратног режима, југословенски комунисти су после 1948. кренули у окршај са непослушницима из својих редова.

Током наредне деценије логори за такозване ибеовце нићи ће широм Југославије, а најзлогласнији је свакако Голи оток, где ће највише затворских бројева бити резервисано за Црногорце и Србе.

Ова репресија ће као последицу имати друштвене трауме и створити још једну непремостиву поделу у српском друштву. Голи оток и судбине ибеоваца имаће касније и значајан утицај на књижевно, пре свега, „дисидентско“ стваралаштво.

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*