Rodoljub Šabić: U Srbiji tužilaštvo tuži poverenika, umesto da goni kriminalce

Nakupilo se u poslednje vreme posla za Rodoljuba Šabića. Ne zato što je on zapustio posao, već zato što drugi udarnički rade na uzurpiranju prava koja su u nadležnosti institucije na čijem je čelu.

0
Utisak je da živimo u eri nasrtaja na privatnost građana. Oko 400.000 građana Srbije sa ličnim podacima je krajem marta osvanulo na jednom javnom serveru – sumnja se da su podatke (zlo)upotrebljavale političke stranke, a neki dan je policijska ispostava u Vojvodini tražila od jednog zdravstvenog centra spisak ljudi sa F-dijagnozom koja u medicini označava spektar duševnih oboljenja. Šabić ovako objašnjava o čemu se radi.

– Vreme u kome živimo je izuzetno nepovoljno za zaštitu privatnosti građana. U celom svetu aspiracije državnih bezbednosnih struktura da imaju „odrešene ruke“, samo delimično opravdane razlozima borbe protiv terorizma ili kriminala, poprimile su razmere kakve nikad ranije nisu imale. Kad tome dodamo i činjenicu da nove informaciono-komunikacione tehnologije, uz ogromne prednosti nažalost neminovno nose i povećane rizike, onda učestale i brojne povrede privatnosti deluju gotovo „logično“. Ali, uz te probleme prisutne na svetskom nivou, mi u Srbiji imamo i svoje specifične. Reč je, pre svega, o stanju svesti na relevantnom državnom nivou, o neprepoznavanju potrebe da se u ovoj oblasti stvari pod hitno menjaju nabolje. Zbog toga se zaštita podataka o ličnosti svodi gotovo isključivo na aktivnosti poverenika. A te aktivnosti koliko god da su uvećane, ne mogu da nadomeste sve što treba da urade drugi državni organi. Zbog toga su ekscesi koje spominjete i slični, čak i daleko dramatičniji, kod nas česti.

  • Šta su vam odgovorili iz MUP povodom bruke s „ažuriranjem dosijea“?

– Otvoren je postupak nadzora i ostavljen im je rok od osam dana da se o tome izjasne.

  • Na šta vam se žale obični ljudi?

– Praktično i nema oblasti života u vezi s kojom građani ne podnose žalbe povereniku.Teško i sporo gradimo demokratski sistem. Pod „demokratski“ mislim na sistem koji se ne svodi na prebrojavanje glasova na izborima, već podrazumeva mnogo više od toga – zabranu koncentracije vlasti i njenu podelu, efikasno pravosuđe, ljudska prava, nadzor nad ostvarivanjem tih prava od strane nezavisnih institucija itd. To se ne dobija na poklon, iluzija je verovati da će neka vlast sama izgraditi takav sistem. Za to su neophodni građani svesni svojih prava, a ne poslušni podanici. U tom kontekstu, rastući broj građana koji insistiraju na konzumiranju prava koja im jemče Ustav i zakoni njihove države je vredna, dragocena činjenica.

Nema oblasti života u vezi s kojom građani ne podnose žalbe povereniku. Dakle, postali su svesni svojih prava

  • Imate li kontakte s predstavnicima izvršnih vlasti i kako to izgleda. Kako gledaju na vas?

– Za odnos s izvršnim vlastima na različitim nivoima može se reći da je ambivalentan. Visok procenat uspešnih intervencija poverenika (preko 90%) upućuje na zaključak da se s dosta uvažavanja odnose prema njemu, odnosno zakonima koje štiti. Međutim, na sasvim obrnut zaključak upućuje činjenica da mehanizmi pomoći povereniku koji nisu pod njegovom kontrolom, već Vlade i Ministarstva za državnu upravu, koji treba da obezbede da u slučaju potrebe rešenje poverenika bude izvršeno prinudom, kao i da prekršioci zakona budu kažnjeni ne funkcionišu uopšte ili funkcionišu kozmetički.

  • Koliko je krivičnih prijava podnela vaša kancelarija i koliko je procesuirano i na kakve sve opstrukcije nailazite?

– Od nekoliko desetina krivičnih prijava koje je poverenik podneo nadležnim tužilaštvima, samo je jedna efektuirana osuđujućom presudom. Od ostalih, iako su „uzete u rad“, efekata nije bilo, pa su ili zastarele ili će zastariti. Inače za odnos tužilaštva prema Povereniku, tačnije pravima građana koja on štiti, vrlo je ilustrativan jedan zaista bizaran podatak. Samo u prošloj godini Republičko javno tužilaštvo je podnelo više tužbi protiv poverenika, tražeći poništaj njegovih akata, nego što su sva tužilaštva u zemlji za više od decenije delovanja poverenika podnela optužnih akata protiv svih prekršilaca zakona koje poverenik štiti. Tome je svaki komentar suvišan.

  • I kako idu ti procesi protiv vas?

– Do sada je sud odlučivao o 14 tužbi, od kojih je 11 odbačeno, dok su tri usvojene s obrazloženjem da stavovi poverenika nisu dovoljno obrazloženi. Od ta tri slučaja, u dva sam ponovio istu odluku, dok je u trećoj tražilac informacije odustao.

  • Rešenja po vašim žalbama su obavezujuća i izvršna. Kako to izgleda u praksi?

– Većinu intervencija, više od 60 odsto, poverenik uspešno okončava i bez donošenja formalnog rešenja, jer već na njegovo prvo obraćanje organ vlasti daje tražiocu prethodno uskraćene informacije. U prošloj, 2016. godini višegodišnji pozitivan trend rasta uspešnih intervencija je prekinut. Ukupan procenat uspešnih intervencija poverenika smanjen je sa 96% na 92%, a posebno je zabrinjavajuća situacija sa rešenjima poverenika. U 2016. procenat njihovog izvršenja smanjen je za celih 10%, na 74%.

  • Šta u radu beležite kao uspeh, da li je Više javno tužilaštvo platilo novčanu kaznu od 800.000 kojom ste ih kaznili zbog nepostupanja po vašem nalogu – tražili ste informacije o slučaju „Savamala“?

– Najveći uspeh je to što smo uspeli da afirmišemo zakone koje štitimo. Iza desetina hiljada zahteva za pristup informacijama koji se podnose organima vlasti na svim nivoima, kao i iza hiljada žalbi koje se podnose povereniku, u velikoj većini stoje tzv. obični građani. To da su oni prepoznali zakone kao korisno sredstvo u zaštiti svojih prava i interesa najbolja je garancija primene. A što se konkretnog slučaja Višeg tužilaštva iz Beograda i „Savamale“ tiče, on za mene nije posebno zanimljiv. Mislim da bi on morao biti zanimljiviji za Državno veće tužilaca, Narodnu skupštinu, Ministarstvo pravde. Ako neko tužilaštvo krije informacije o svom neradu, ne postupa po nalozima nadležnih državnih organa, učestalo čini kažnjive prekršaje, ne plaća kazne, ono šalje jednu opskurnu, zabrinjavajuću sliku o stanju pravosudnog sistema države.

  • Kako gledate na politički angažman Saše Jankovića, da li u budućnosti sebe vidite u politici. Ljudi su zaboravili, ali vi ste bili i poslanik i u dve vlade ministar?

– S ministarske funkcije, iz rukovodstva i potom i članstva jedne vladajuće strane, i iz politike povukao sam se sopstvenom odlukom odavno, pre skoro 15 godina i, mada je bilo predloga, nisam do sada nikad pomislio da se vratim. A što se tiče političkog angažmana Saše Jankovića, još u vreme kada je bio samo u nagoveštaju, javno sam rekao da bi bio potpuno legitiman, kao i da bi s obzirom na to da insistira na stvarima koje su Srbiji egzistencijalno potrebne, na poštovanju zakona i funkcionisanju institucija i suzbijanju političkog voluntarizma i arbitrarnosti, taj angažman mogao biti atraktivan za ne mali broj građana. Nedavni predsednički izbori potvrdili su to što sam onda rekao.

  • U intervjuu našim novinama Janković je upravo vas video kao budućeg ombudsmana. Da li imate naznake da bi se to moglo desiti?

– Reči kolege Jankovića doživeo sam kao iskren kompliment. To svakako nije formalan predlog, a nema ni naznaka, bar vidnih, da se bilo šta dešava u vezi sa postupkom izbora novog ombudsmana. Lično mislim da nije dobro to pitanje rešavati kroz prosto personalno licitiranje. Potreban je transparentan proces u kome se otvoreno govori o svim uslovima (znanje, iskustvo, lični dignitet, rezultati) koje neko mora da ispunjava da bi bio na čelu nekog nezavisnog kontrolnog tela. Bez toga, ako sve svodimo na prosto prebrojavanje glasova u Parlamentu, ponavljaćemo sasvim nepoželjne situacije kakve smo imali prilikom izbora za sudije Ustavnog suda, za REM ili Odbora Agencije za borbu protiv korupcije kada su predlagani i „nezavisni“ kandidati sa manje-više evidentnim vezama sa političkim strankama ili moćnim ljudima iz izvršne vlasti.

  • Volite i poznajete Beograd, građani vam se obraćaju. Da li ste razmišljali o kandidaturi za gradonačelnika, mnogi misle da ste idealna osoba za to mesto?

– Da, volim naš grad i vrlo aktivno živim u njemu. Postavljam na tviter fotografije i komentare o Beogradu, prisustvujem događajima, pešačim, komuniciram sa ljudima. I prija mi što se mnogima to što radim dopada. Ocene da bih bio dobar gradonačelnik i sugestije da se kandidujem čuo sam, pogotovo u poslednje vreme, često. I od običnih građana i od politički relevantnijih. Iskreno, nisam o tome razmišljao. Postoji još priličan broj stvari koje želim kao poverenik da rešim, a beogradski izbori su tek za godinu dana, pa i za eventualno razmišljanje ima dovoljno vremena.

Blic

POSTAVI ODGOVOR

*