Ројтерс: Деца мигранти у Србији се проституишу!

0

Умотани у сиву ћебад, дечаци мигранти, неки од њих од само 10 година, греју се крај ватре у великом, напуштеном складишту недалеко од главне Железниче станице у Београду. Њих тако гладне, сиромашне и промрзле често посећују српски мушкарци који им плаћају за секс, знајући да су неки од њих толико очајни да ће урадити било шта да би опстали, наводи се у тексту агенције „Ројтерс“ који су данас пренели светски медији.

– Они дођу овде и бирају оне блесаве – прича Навид (16) из Авганистана, не желећи да се представи правим именом као друга деца имиграната са којима су разговарале новинарке Лин Тејлор и Валерија Kарди испред фондације „Томсон Ројтерс фондације“.

– Они питају колико вам је новца потребно. Плате и оду, али раде лоше ствари са њима – рекао је овај тинејџер, наводећи да поједини мушкарци нуде и до 2.000 евра за секс са дечацима.

С друге стране, Али, Навидов друг из Авганистана, каже да не криви те дечаке који продају тела како би се снашли.

– Ноћима они гладни спавају овде. Хладно је, немају ништа, без новца су и осећају да то треба да ураде – прича овај шеснаестогодишњак, уз помоћ преводиоца.

Стотине деце миграната од прошле године су стигла у Србију, путујући месецима како би избегли сукобе и сиротињу у Авганистану, Пакистану, Ираку и Сирији.

Попут Алија, многи од њих заглављени су у Србији и не могу да наставе пут ка западној Европи због снега и затворених граница, успут потрошивши већину свог новца на кријумчаре који су их довели довде.

Kако је објавио Уницеф, деца која се ослањају на кријумчаре људи да би се кретала по Европи, често по принципу „колико платиш, толико путујеш“, изложена су злоупотребама и насиљу, укључујући проституцију и силовања.

Према подацима Kомесаријата УН за избеглице, у Србији борави око 7.700 миграната, уз још око 1.000 људи, углавном из Авганистана, који су нашли склоништа у напуштеним складиштима у Београду.

Према проценама организације „Саве тхе Цхилдрен“, око 10 одсто миграната у Србији су малолетници без пратње одраслих. Међутим, у овој организацији наводе да нису чули за случајеве да се та деца проституишу у Србији.

– Kад остану заглављени у Србији, или било којој другој земљи, с обзиром на затворене границе, они потроше сав новац који имају и потребан им је новац да би наставили пут са кријумчарима људима. Често је тешко доћи до њих и заштитити их – рекла је Татјана Ристић, портпаролка организације „Саве тхе Цхилдрен“, за Фондацију „Томсон Ројтерс“.

„Тукли су нас и шутирали“

Србија, која није део ЕУ, била је сабирна тачка за мигранте прошле године, када су стотине хиљада миграната путовала преко Балкана да би стигли до Западне Европе. Иако је та рута затворена у марту прошле године, власти у Србији процењују да је још 110.000 миграната прошло кроз земљу, многи од њих користећи кријумчаре да би прошли кроз Србију и жичану ограду на мађарској граници.

Али каже да га је путовање до сада коштало 9.500 евра и да су га тукли кријумчари у Бугарској, да су га терали да једе лишће и пије прљаву воду да би преживео.

– Замало да се онесвестим од жеђи. А ако нисам држао корак, кријумчар би ме шутирао и ударао – рекао је он.

Навид, најстарије дете у својој породици, каже да се упутио у Европу у потрази за бољим животом, након што су му бомбаши самоубице уништили родни град на североистоку Авганистана.

– Мајка ми је рекла: „Ако би радио у граду, тамо су борбе. Ако би ишао у школу, тамо постављају бомбе и убијају људе“. Одлучили смо заједно да треба да идем – прича он у малој просторији у једном складишту коју дели са дечаком од 12 година.

Његова постеља, прљави тепих на бетонском поду, потпуни је контраст у односу на загрејане центре за избеглице које су основале власти, где живи око 6.600 миграната, махом жене и деце.

Оба тинејџера кажу да је за њих тај магацин био једини избор, пошто страхују да ће бити депортовани ако би потражили склониште у државном центру за мигранте.

Међутим, Драган Велимировић, који води највећи избеглички центар у Србији, код Адашеваца, на око 113 километара од Београда, истиче да су такви страхови неосновани и додаје да неки мигранти радије спавају на неусловним местима како би лакше дошли до кријумчара.

– Власти их не би послали назад. Да власти то хоће, могли би то да ураде за 24 сата, али они то не желе да раде – рекао је он новинаркама.

Тешка ситуација у центрима

Али у ситуацији где су границе затворене, а око 100 миграната стиже сваког дана, српски центри су достигли свој максимум, наводе у организацији „Царе Интернатионал“.

– То не звучи много, али јесте велика бројка за Србију, земљу са средњим приходима и високом стопом незапослености. Тешко је носити се са оваквом ситуацијом без помоћи међународне заједнице – каже Сумка Буцан, челница групе за хуманитарне активности на Балкану ове организације.

Буцанова каже да тешки животни услови ван званичних прихватних центара, као и бојазан од депортације, гура многе очајне мигранте у руке кријумчара и трговаца људима.

– То је веома исплатив посао и они експлоатишу људе, али се чини да је то једина могућност за мигранте – наводи она.

Упркос трауматичном путовању, на којем се накупио страхова за цео живот, Али каже да намерава да потражи кријумчаре да би стигао до Француске, а потом до Велике Британије.

– Желим да тамо градим свој живот и тамо наставим своје школовање. Надам се да ћу стићи до свог циља безбедно, уз божју помоћ – закључује он.

 

 

 

Ројтерс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*