Рудан: Ви сецирајте Вучића, ја ћу Милановића!

0

– Да ми је само знати што то значи „хрватско-српски односи“. Ако је то оно о чему говоре политичари у кампањи, онда смо ми у рату – каже Ведрана Рудан, хрватска списатељица која своју верну читалачку публику има и у Србији.

Осим што је привукла велику пажњу јавности изјавом о бившем премијеру Хрватске Милановићу, Ведрана Рудан донела је прави цунами на књижевну сцену својим новим романом „Мушкарац у грлу“, храбром и провокативном књигом.

Ваша изјава о бившем премијеру Хрватске Милановићу побудила је велику пажњу. Назвали сте га ТО, рекли да вас је стид што је био премијер Хрватске…

– То све што је наш бивши премијер Милановић испљунуо на рачун српског народа, Србије, Босне и Херцеговине… о томе већ и врапци у региону певају. Нема медија у Хрватској који није осудио кочијашки вокабулар не знам да ли полуделог, пијаног, бахатог или само глупог Милановића. Моја пријатељица, врло угледна особа у јавном животу Хрватске, у разговору са мном назвала га је „недоје… адолесцент“. Сад ће „Блиц“ распалити наслов, Ведрана Рудан: „Милановић је недоје… адолесцент“. Будите маштовитији (смех). Жалосно је што нашим животима владају недоје… мужјаци. Он је ипак својим наступом учинио велику ствар за Хрватску. Ујединио нас је. Сви смо осудили његов наступ, што говори да грађани Хрватске не држе ни српски народ ни грађане Босне и Херцеговине смећем. Обични људи у мојој земљи нису острашћени луђаци и луђакиње. Поновићу, посебно сам поносна на наше медије. Хвала богу, након толико година сви су као један стали у обрану разума и осудили ширење мржње.

Kако видите српско-хрватске односе у овом тренутку? Једном сте рекли – ако се чује запаљива реторика и звецка оружје, то само значи да се још има шта покрасти…

– Да ми је само знати што то значи „хрватско-српски односи“. Ако је то оно о чему говоре политичари у предизборној кампањи, онда смо ми у рату, а ја ћу вама, кад у октобру дођем на Сајам књига, усташком камом, гђе ћу ли је само наћи, пререзати српски врат. Њежић? Њежић? Ваљда сте Српкиња? Али ако су „хрватско-српски односи“ чињеница да једнако скапавамо од глади, онда вам нећу пререзати српски врат него ћу вас загрлити па ћемо заједно плакати над нашим покраденим земљама и над уништеном будућношћу наше деце и унука.

У роману има и актуелних друштвених, политичких увида. Нпр: „Обама јест већи злочинац од Путина и има више база диљем свијета а ми морамо пиздети кад у Европи одлети у зрак минибус…“

– Јунаци мојих књига увек живе у Хрватској и неки од њих понекад кажу оно што ја мислим. Сигурна сам да је Обама тренутно највећи злочинац на кугли земаљској, од њега ће бити гора Хилари. Путина сви продани западни медији проглашавају светским Злом иако бројке говоре сасвим друго. Kолико су милиона људи побили Амери у последњих педесет година а колико људи су побили Руси? Нико не броји јер су сви „угледни“ светски медији у служби америчког крупног капитала. Америка, моја прастара теза, извози само дугове и оружје и њој је у интересу да све маштовитије убија диљем света. Било би ми јако драго кад би им Путин био опаки непријатељ, али он то није. Нико није. Ми Европљани мислимо како смо вреднији од Пакистанаца, Либијаца, Ирачана и осталих „дивљака“ које тамани Америка зато јер смо „колевка светске културе“. Ха, ха… Бојим се да ће ускоро у Европи избити језив рат. Умирући у најстрашнијим мукама сазнат ћемо да нисмо ништа бољи од наших жртава у либијама, сиријама, ирацима… Американци, кад је о убијању ријеч, нису искључиви.

Вратимо се „Мушкарцу у грлу“. Зашто мушкарац баш у грлу?

– Зашто мушкарац баш у грлу нећу открити. Познајем своје читатељице. Оне ће наслов читати као Kост у грлу а мушкарци као… Заправо, мушкарци ме мало читају јер мисле да их не волим. Ова књига је живи доказ да ја, опростите, моја јунакиња, воли мушкарце. Чак двојицу истовремено.

Није ли то књига о женском очају и манипулацији (мушкарцима) уједно?

– Погодили сте. Ово је моја прва књига у којој сам према мушкарцима милости пуна. Сигурна сам да ни њима није живот лаган кад налете на жене попут мојих у књизи. Оне су манипулаторице, често бешћутне, хладне, лажљиве… Укратко, попут вас и мене и свих наших пријатељица.

Бавите се и питањем о чему жене размишљају док спавају с мушкарцима. И?

– Kолико жена толико одговора. Пре него сам кренула писати ову књигу направила сам анкету међу мојим знаницама. Док се крешу размишљају о куповини црне торбе која може послужити и „за радост и за жалост“, голом оцу најбоље пријатељице своје кћери, како скратити телефонске разговоре са свекрвом, како платити картицу, струју, воду, кредит, сакрити нове ципеле од погледа мужа… Исто сам питање поставила мојим знанцима. Сви су одговорили: док се туцамо, она размишља о мени.

Отворили сте низ кључних питања, на пример – шта то заправо значи бити несрећан?

– Хтела сам одговорити на питање, наравно безуспешно, колико лица има несрећа. Свако од нас несрећан је на свој начин. Нема апсолутне несреће. Зато се често не разумемо. Оно што је вама несрећа, мени је ситница и обрнуто. Моји ликови су несрећни на хиљаду начина иако имају оно што људи најчешће држе срећом, лову.

Странице врве од псовки и секса…

– Мислим да ова књига баш говори о улози секса у нашем животу. Моја јунакиња повлачи границу између секса из љубави и секса без осећаја, секса као чистог ужитка. Уврежена је теза да мушкарци могу одвојити секс од љубави а ми морамо бити смртно заљубљене да бисмо се с неким креснуле. Наравно да између мушкараца и жена на ту тему нема никакве разлике. Многе моје пријатељице воле своје мужеве а у слободно време лудо свршавају са колегама, најбољим пријатељима свога мужа, укратко дечкима према којима не осећају ништа осим голе жеље.

„Ви сецирајте Вучића, а ја ћу Милановића“

Шта мислите у политичкој ситуацији у Србији?

– Kад српски новинари разговарају са мном, ових дана су ме звали бар три пута дневно, увек ме питају што мислим о Вучићу кад већ мислим о Милановићу. Можда сам у криву, не мислим о Вучићу. Не желим да било који Вучић буде мерило моје среће. Ако је Вучић гори од Милановића, то значи да је мени боље него вама? Не прихватам ту тезу. Ви сецирајте Вучића, ја ћу Милановића. Цитираћу Душка Радовића: „Политичари су много бољи од политике. Ово закључујемо по томе што чешће мењамо политику него политичаре.“

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*