Руси стану кад виде српски грб

0

У Русији нас заиста воле и када виде наш грб на тренерци стају, поздрављају нас, називају нас браћом, каже у интервјуу за Спутњик глумац Андрија Кузмановић, капитен српске фудбалске уметничке репрезентације.

Српска фудбалска уметничка репрезентација састављена од познатих личности из света културе, другу годину заредом учествоваће на Светском фудбалском првенству за уметнике „Арт фудбал“, које ће бити одржано у Москви од 3. до 12. јуна. Припреме за пут су у пуном јеку, а глумац Андрија Кузмановић, капитен српске уметничке репрезентације, за Спутњик је говорио о својим прошлогодишњим утисцима из Москве и активностима које ће им поново наредног месеца донети тај хуманитарни догађај.

„Руси су нашли нас и питали нас да ли бисмо желели да учествујемо на светском првенству за уметнике. Нас четворо-петоро је покренуло читаву акцију овде у Београду, па у читавој Србији. Кренули смо у потрагу за уметницима који довољно добро владају фудбалом. Онда је уследио пут у Москву, коју смо касније жаргонски назвали ’луда, луда Москва‘, из разлога што је било врло лепо и незаборавно. Без обзира што је тај први пут увек изненађење и што нисмо знали шта нас чека, то је био један од најлепших догађаја и екскурзија који су могли да нам се десе и ове године ћемо покушати да покажемо да смо једна од најинтересантнијих репрезентација“, каже Кузмановић за Спутњик.

Колико је уметнички састав измењен ове године? Шта очекујете од овогодишњег првенства?

— Нисмо много мењали састав из простог разлога што смо прошле године заиста функционисали као озбиљан тим и није било проблема. Изникла су нека нова другарства, која су продубљена када смо се вратили у Београд. Неки људи овога пута не иду са нама, али само из разлога што су њихове приватне и професионалне обавезе захтевале да ове године изостану. Очекујемо да ћемо бити боље пласирани, без обзира што смо прошле године можда чак и озбиљније тренирали. Прошли пут смо у уметничком фудбалу били други, иза Италијана, и могу да кажем да ако нисмо најбоља репрезентација тамо, сигурно смо најпоштенија, јер су сви момци заиста уметници. Има ту имена које људи знају или су им мање позната, али цео тим чине или певачи или глумци или музичари, ди-џејеви. Сви играју фудбал, сви глуме, певају и због тога смо сигурно најпоштенија репрезентација, за шта су нам Руси и дали признање прошле године.

Ако се изузму фудбалске утакмице, тамо вас очекује и низ уметничких активности?

— Прошле године је у Горки парку био организован концерт на који је могла да дође цела Москва. Пошто је у питању уметничка репрезентација, мора да се поштује форма, да се прикаже нека уметност на сцени у трајању од сат времена. Свака репрезентација је приредила свој програм. Мађари су рецитовали, Италијани су довели професионални бенд који није играо фудбал, а ми смо приредили рок свирку. Ове године направићемо мало другачији програм, биће доста изворних српских песама, па сматрам да ће то бити врло интересантан наступ.

Прославили сте се улогом голмана Јакше у Монтевидеу, а такође прошле године у Москви били сте на позицији голмана. Колики за Вас значај има тај филм? Да ли Вам је фудбал био близак пре Монтевидеа, а колико сте га савладали током снимања?

— Као деца углавном смо били подељени на баскет и на фудбал. Баскет сам увек више волео и свиђао ми се начин на који живе људи који се професионално баве кошарком, поготово у НБА. Волео сам њихов стил облачења, њихов стил живота, посебно начин поздрављања, некако је то увек било ближе мени. Одрастао сам у блоку 23, тако да ми је баскет био ближи срцу, а фудбал ближи опредељењу чиме ћу да се бавим у дворишту. Тако да је много нас из „Монтевидеа“ знало да барата лоптом и пре филма, мада смо имали озбиљне припреме. А „Монтевидео“ је мој филм првенац, први професионални кадар након Академије. Улога Милована Јакше или Гранде Милована, како је добио надимак у Уругвају, ми је јако драга и мислим да ће ми она увек остати као „прва љубав која заборава нема“, увек ћу је волети. Прија ми када ме људи на улици назову именом „Јакша“ или „Рио Гранде“, али морам даље. Радим неке нове ствари и волео бих да остварим још лепих улога.

Филм ће, такође, ове године бити пројектован у оквиру манифестације Арт фудбал у Москви. Да ли је пре приказиван у Русији? Какве реакције публике очекујете?

— Мислим да то значи читавој земљи, тамо нас у Русији заиста воле и када виде наш грб на тренерци стају, поздрављају нас, називају нас браћом… „Монтевидео“ је раније, пре четири, пет година, већ приказан у Москви, добили смо чак и награду публике, што је за мене од групних награда и најважнија, јер се због публике све и ради. Чак су и неки наши глумци, као што је Милош Биковић, који је у Русији постао мега популарна звезда и доста ради, са „Монтевидеом“ отворили себи врата и на тамошњем тржишту. Ово ће бити репризно приказивање филма у Москви и надам се да ће поновити успех од пре пар година.

У серији „Сенке над Балканом у режији Драгана Бјелогрлића тумачите главну улогу. Да ли нам можете рећи нешто више о том остварењу и самој сарадњи са Бјелогрлићем?

— Да, то ми је прва главна улога на филму, односно у телевизијској серији. То је прва велика главна улога која ми је дошла у правом тренутку. До сада сам пуно времена провео пред камером, а за наш посао је доста битно да имаш праксу и искуство. Заиста сам захвалан Бијели што ми је указао велико поверење, које сам ја мислим изградио годинама код њега. Уз свој лик дао ми је други највећи у серији. Играм Станка Плетикосића, а он Танета, другог полицајца и њих двојица носе читаву серију. Лепо радимо на том пројекту, дружимо се и нема разлога да све то не буде веома успешно, а биће… биће нешто несвакидашње. Увек похвалим Бијелу, не из разлога што ми је пријатељ и што га гледам, негде, као оца, него зато што је заиста човек који не дозвољава да нешто ако није преквалитетно уопште изађе пред публику. Он је један од ретких са ових простора који не потцењује нашу публику, већ, напротив, жели да јој отвори нове видике, поштујући њену интелигенцију.

Спутњик

 

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*