Rusi u Nišu

0

Situacija u Rusiji krajem 19. i početkom 20. veka uticala je na stvaranje najmasovnije zabeležene emigracije jednog naroda.

Zadivljujuća je činjenica kako su emigranti uspeli u potpunosti da sačuvaju svoju kulturu, veru i jezik. Takođe, došlo je do značajnog razvitka kulturnog života u Srbiji.
Na putu iz Konstantinopolja, dolazeći ili preko Sofije ili preko grčkog ostrva Lemnos i Makedonije, emigranti su vozovima dopremani do Niša kao sabirnog mesta odakle su raspoređivani po celoj zemlji. Ipak određen broj Rusa odlučio je da se tu i zadrži, formiravši rusku koloniju u Nišu.

Tačan broj Rusa u Nišu teško je utvrditi, što zbog odsustva dokumentacije, tako i zbog činjenice da su se emigranti često selili unutar Kraljevine.

Graditelji :

Aleksandar Medvedev je jedan od najznačajnijih ruskih arhitekata u Nišu. Rođen 1900. godine u Melitopolju u Rusiji, školovao se u Beogradu, jedno vreme boravio u Banjaluci i od 1935 g. nastanjuje se u Nišu, gde je otvorio projektantski biro.
Ostao je upamćen po projektovanju javnih objekata u Nišu, a najznačajnije delo je današnja zgrada Skupštine Opštine Niš. Pored toga, u njegova dela ubrajaju se objekti Berze rada širom zemlje, nadogradnja zvonika na Sabornoj crkvi u Nišu, i mnogobrojni objekti u Kraljevu, Aleksincu, Prokuplju… Ćupriji.
Preminuo je 1984. godine.
Vsevoldu Tatarinovu malo se zna. Određen broj godina proveo je u Nišu a potom emigrirao u Ameriku. Ostao je upamćen kao autor jedne značajne građevine – Zgrade Narodnog pozorišta, odnosno zgrade Banovinskog pozorišta, kako se tada zvala. Izgradnja je trajala od 1937-1939 godine, kada je pozorište svečano otvoreno izvođenjem predstave „Zidanje Ravanice“ Milorada Šapčanina.

Umetnost :

Nikolaj Morgunjenko, dugogodišnji scenograf Niškog pozorišta, rođen 1895 g. u Vasiljevki u Ukrajini. Nakon rušenja ateljea u Beogradu 1941. godine, prelazi u Niš gde iste godine počinje da radi u pozorištu.
Uradio je uspešno preko 220 scenografija i kostimografija, a paralelno se bavio slikarstvom i pedagoškim radom. Preko 50 dela čuva se u Niškom Narodnom muzeju, a preko 100 dela nalazi se u vlasništvu porodice Čolić iz Beograda.
Sofija Zaharjašević, rođena 1901. g u Mogiljovu, današnja Belorusija, radila je kao profesorka ruskog jezika. Bila je samouka, i od početka je pokazivala neosporni talenat, posebno vidljiv u specifičnim koloritima. Pored slikarstva bavila se i ikonopisom. Njena dela krase brojne manastire u okolini Niša, kao i dve crkve u Americi.

Vasilije Rudanovski, dolazi u Srbiju krajem 1920-tih godina, a radio je kao profesor crtanja u više niških škola.Do danas sačuvano je svega desetak njegovih slika koje se čuvaju u niškom muzeju. Pored slikarstva, bavio se i ikonopisom, uradivši ikonostas za Sabornu crkvu u Nišu, ali je isti uništen prilikom bombardovanja u II sv. ratu.

Muzika :

Ljubov Strahovska, zaslužna je za organizovanje prve nastave na klaviru. Školovana je na Moskovskom imperatorskom konzervatorijumu u klasi profesora Pabsta. U Srbiju dospeva 1921. godine, gde ostaje do svoje smrti 1960. godine. Pored časova klavira, zaslužna je za organizovanje mnogobrojnih koncerata.
Stevan Guščin, takođe mnogo je doprineo niškoj muzičkoj sceni, ugledni muzički pedagog i dirigent. Od 1947. godine živi u Nišu gde i umire 1970. godine. Guščin je bio direktor Muzičke škole u Nišu i dirigent Crkvenog hora, a pored toga predavao je ruski jezik na višoj pedagoškoj školi.
Treba još napomenuti, da je Niš bio dugi niz godina sedište Hora kubanjskih kozaka, ali se ne zna tačno kada je hor prestao sa radom.

Ostali znameniti Rusi :

Petar Zurin, specijalista za kožne i venerične bolesti, pored privatne prakse radio je i u niškoj bolnici, kao i za Ivana Hudovskog, vlasnika apoteke koja je radila do 1949. godine, kada je nacionalizovana.
Mihail Spiridonovič Peleh, rođen 1888. godine, u Srbiju dolazi 1920. godine, bio je dugi niz godina paroh prokupački. U tom periodu osniva hor „Jug Bogdan“ u Prokuplju a od 1938 godine dolazi u Niš gde služi kao paroh u crkvi sv. Pantelejmona. Vodio je pojačko društvo „Branko“, a autor je knjiga „Letopis crkve prokupačke i istorija varoši prokupačke (1930) kao i „Pravoslavni manastiri Eparhije niške“ (1935).

Filip Baranov, vojno lice, proslavljeni pilotski as, radio je kao profesor letenja u Novom Sadu a dolaskom u Niš početkom 1930-tih postaje prvi i glavni sportski pilot motornih aviona Oblasnog odbora aerokluba „Naša krila“.

…… Procene su da je Rusa bilo u Nišu od nekoliko stotina do hiljadu ali tačan se broj ne zna, zbog čestih selidbi unutar Kraljevine Srbije. Ovo je kratak osvrt u tom smislu i sećanje na osobe koje su ostavile značajan trag u životu Niša.

Autor Slobodan Osmokrović

VIDOVDAN

POSTAVI ODGOVOR

*