Русија и НАТО на рубу сукоба какав је довео до слома СССР-а. Шта ће се десити сада?

0

Иако је на сусрету лидера Русије и Сједињених Држава, Владимира Путина и Доналда Трампа, остварен известан позитиван помак за однос двеју земаља, сва је прилика да се то неће одразити на однос Русије и НАТО-а.

Наиме, Русија би, према писању листа „Известија“, могла да смањи ниво представништва у НАТО-у на привременог отправника послова. Олег Кулаков, професор Војног универзитета, оцењује да ситуација у којој НАТО чује само себе више не одговара Русији.

„То је почело још пре неколико година, и Русија је са стрпљењем чекала да се ситуација промени, али сада постоји могућност да ће Москва јасно и гласно ставити до знања да неће више толерисати такво понашање. НАТО је скоро уништио потенцијал за билатералну сарадњу чак и у областима у којима смо имали добре перспективе, то се тиче глобалне безбедности, борбе против тероризма“, објашњава Кулаков.

Он наводи пример Централне Азије, где Русија указује колегама на чињеницу да у северним деловима Авганистана расте број припадника ДАЕШ-а.

Међутим, каже Кулаков, уместо да реагује, НАТО оптужује Русију због наводне сарадње са талибанима и на све могуће начине скреће пажњу са забрињавајућих података на које указује Русија.

„Имам утисак да НАТО елита жели да користи тероризам у политичке сврхе. О каквом високом нивоу представништва онда можемо да говоримо? Да не помињем и даље инсталирање војне инфраструктуре НАТО-а близу руских граница“, подсећа руски експерт.

Алексеј Фененко са Института за међународну безбедност Руске академије наука подсећа да Русија и НАТО нису продужили важење основног акта.

„Дејство оснивачког акта Русија—НАТО је престало 27. маја 2017. године, и то је за многе прошло непримећено, зато су најаве да ће доћи до снижавања нивоа представника сасвим на месту и нису ништа неочекивано“, указује Фененко.

Одредбе самог оснивачког акта предвиђају аутоматско продужавања овог уговора сваких десет година, ако су обе стране сагласне са тим. Међутим, у децембру 2015. године Пољска је уложила вето на аутоматско продужавање и зато деловање овог правног акта није било аутоматски продужено чак ни у скраћеној варијанти.

Имајући у виду да је ниво представника између Русије и НАТО-а био регулисан и условљен оснивачким актом, онда се са правне тачке гледишта, а пошто није дошло до продужавања, ниво представљања страна враћа на претходни ниво.

„Може се рећи да је ово непријатан моменат, најпре зато што између Русије и НАТО-а сада не важи оснивачки уговор, али то не искључује одржавање састанка Савета Русија—НАТО, који је заказан за 13. јул. Обе стране сада грозничаво траже начин да реше ову обострано непријатну ситуацију и да нађу некакву замену за оснивачки акт“, каже Фененко.

Олег Кулаков се слаже да ће, упркос свему, дијалог на нивоу Савета Русија—НАТО бити настављен.

„Евентуални пад нивоа дипломатског присуства не значи да Европи прети војни сукоб Русије и НАТО-а. То је само одраз реалног стања, и личи на ситуацију из ′80-их, када су западне земље смањиле ниво дипломатског присуства у СССР-у због совјетске операције у Авганистану. На челу НАТО-а су ипак прагматичари и реалисти, они добијају политичке поене захваљујући конфронтацији са Русијом, али наравно да нико не жели сукоб“, истиче Кулаков.

Према мишљењу Алексеја Фененка, у светлу односа Русије и НАТО-а, разговори Путина и Трампа у Хамбургу су, макар у овом сегменту, ипак били неуспешни, јер никаква одлука није донета.

„Такође, требало би рећи да после већ пола године од ступања Трампа на место председника, његова администрација не даје разлога за оптимизам. Добрима резултатом преговора би се могло сматрати потписивање конкретних докумената, а засад имамо само празне речи“, констатује руски стручњак.
Спутњик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*