РУСКА ПОРОДИЦА ДОСЕЛИЛА И ПРИЈАТЕЉЕ У СРБИЈУ: Урал заменили равним Сремом

0

Деветочлана руска породица Риков доселила и пријатеље у Нове Карловце код Инђије. Људи су овде дивни, иако имају доста обавеза, много су нам помогли

Тешко да су Руси Татјана и Артур Риков пре само седам година и сањали да ће живот да их из Јекатеринбурга доведе у Нове Карловце, сремачко село удаљено читавих 4.500 километара од њихове постојбине. Нови дом свили су надомак Инђије и ту полако изводе на пут своје седморо деце.

Што је још интересантније, истим стопама кренуло је још њихових земљака који су им сада комшије.

Признају, готово одмах, да им је Јекатеринбург у планинском ланцу Урала остао у срцу, али да им је нови дом – Србија. Заволели су Срем, његову равницу, традицију, и уживају у пријатељствима која свакодневно склапају и упознају лепоте ове земље.

Средњој улици, у старој швапској кући, свила је гнездо породица Риков. Из великог дворишта, које краси тек процветало дрвеће, сеоску тишину разбија петнаестогодишњи Јан. Он са својим другаром из села мајсторише око бицикла.

– Зато смо се и одлучили да дођемо управо овде, због великог простора, зеленила, без велике фреквенције саобраћаја, чистог ваздуха – почиње причу Татјана, која је по струци психолог али се снашла тако што предаје приватно часове руског језика.

Ускршње празнике прославили су без главе куће. Отац Артур, који се бави музиком, из далеке Русије вратиће се у мају. Његов оркестар и заказани наступи морали су накратко да га одвоје од породице.

Како каже Татјана, деца су им главна преокупација, као и жеља да постану прави људи.

Најстарија је Павлина (19), која завршава Карловачку гимназију, затим Илија (17), која је трећа година средње школе у Инђији, па Стефани (16), прва година Карловачке гимназије. Петнаестогодишњи близанци Ева и Јан иду у осми разред, Луција (13) је седми, а најмлађа је Христијана (12) која је шести разред основне школе.

Татјана нас враћа на причу о заједничким почецима новог живота:

– Превалили смо 4.500 километара да бисмо први пут посетили Србију 2009. године, и то као туристи. Већ тада смо се заљубили у лепоте ваше земље, и почели да размишљамо да заувек напустимо хладни Урал.

Од севера до југа Србије, Татјана и Артур тражили су место где ће са децом свити ново гнездо. А онда су сасвим случајно дошли у Нове Карловце.

– Нисмо хтели насеље које има реку, јер нас је било страх због деце, која су тада била веома мала. Међутим, у како које место бисмо дошли и распитивали се за куповину куће, власници би почели да подижу цене. А, онда смо по препоруци пријатеља чули да се у Новим Карловцима продаје кућа по приступачној цени. Кад смо видели велико двориште одмах смо пристали – присећа се Татјана, додајући да су већ следеће године сви спаковали кофере и стигли на нову адресу.

Одмах након доласка у Нове Карловце, доселила се и Артурова мајка Наталија, од које их у селу раздваја башта. Лепоте Срема заволела је и породица Свешников, са троје деце, која се овде доселила по препоруци породице Риков.

– Лако смо се овде уклопили, људи су дивни и много су нам помогли. Ми разумемо да они немају много слободног времена, јер се углавном баве пољопривредом, и од јутра до мрака су на њивама. Али кад дозволе временски услови и време, радо се посећујемо – прича Татјана.

ОВДЕ СВЕ УСПЕВА

ТАТЈАНА каже да им није било тешко да се прилагоде на нову средину и нови живот.

– Клима је много топлија него код нас. Овде све успева, воће, поврће… све може да се има надохват руке, можете да се бавите разним пословима. У Јекатеринбургу смо живели у стану и онда када као породица са пуно деце дођете у овакве услове, нема ништа идеалније – тврди Татјана, која је у родном месту радила као педагог у једној школи.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*