Руски добровољац са Kошара: Где сте СРБИ моји? Да ли вас је преко ноћи неко отео и заменио народом који нема ни памћења ни части?

0

Видим намргођена лица пуна понизности и страха, неспособна да се бори против оних који су им одвојили месо од коске и бацили коску као псу луталици, али способна да се побије због те коске са браћом својом

Рус Алберт Андијев, који је као добровољац бранио тадашњу СР Југославију на граници са Албанијом током НАТО агресије 1999 године, имао је снажну поруку за све Србе.

Његово херојство и борба огледа се, поред осталог, у томе када га је терористички снајпер погодио у десно око, свој снајпер пребацио је на лево око и наставио да се бори док није пао у несвест. Изгубио је десно око, рањен је и у руку и ратни је војни инвалид 100%.

Момак из Јужне Осетије није крио да је поносан што се раме уз раме борио са Србима против ОВK, регуларне војске Албаније и НАТО-а, али после 18 година постао је разочаран у своју браћу.
– Сећам се 1999. године, у рату и одмах после рата. Имали сте насмејана, сретна лица, пуна наде. Гледао сам вас, и знао сам да нас могу уништити, али победити не – почео је своју исповест Андијев на фејсбук профилу и наставио.
– А онда сте изабрали неког ко на овај или онај начин уништава све што Србин значи у земљи Србији, продаје оно о продаји чега наши преци нису ни размишљали, проглашава поразе за победе, тамниче патриоте, а у небеса диже дезертере, болеснике морала и реда и осталу малоумну стоку од људи…

Андијев је наставио у истом ритму.
– Сад више не видим срећу на вашим лицима, иако је рат одавно у прошлости. Видим намргођена лица пуна понизности и страха, неспособна да се бори против оних који су им одвојили месо од коске и бацили коску као псу луталици, али способна да се побије због те коске са браћом својом.

Ветеран са Kошара и Паштрика пита се још нешто.
– Па где ли је нестао народ коме ни рат није могао да отме наду, народ који није падао онда кад је другима живот на коленима био појам нормалног зивота? Где сте СРБИ моји? Да ли вас је преко ноћи неко отео и заменио народом који нема ни памћења ни части у себи? Верујте ми, тешко ми је кад вас видим на коленима, јер се још увек сећам како сте живели и гинули пре – стојећи, са осмехом на високо подигнутој глави – гласила је порука Андијева.

 

kakodane.info

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*