Рускиња која зна све тајне српских манастира

0

Вотку је заменила шљивовицом, руску салату – српском. Једна Рускиња зна да савије сарму и направи козји сир. Светлана Стојановић одлучила је да се из руске престонице пресели у ресавски крај. Уз све то, ова необична Московљанка зна и најневероватније чињенице о српским манастирима и црквама. Већ две године ради као кустос у Парку минијатура у Деспотовцу.

Раваница, Дечани, Жича – 17 пута мањи од природне величине. Налазе се у Парку минијатура у Деспотовцу. Необичније од ових манастира је једино то што причу о њима казује једна Рускиња.

„Била сам пре 12 година на мору у Црној Гори и мени се свидео српски језик и почела сам да га учим, узимала сам приватне часове. Нашла сам наставницу српског језика са којом сам почела да учим српски језик и због најбоље комуникације и знања био ми је потребан неко са ким бих могла да комуницирам и преко интернета. И тако сам упознала свог будућег мужа“, објашњава Светлана Стојановић како је стигла у Србију.

Одлука да остави посао полицијског инспектора у Москви и пресели се у Србију, многе је изненадила.

„Тата је баш био изненађен. Попио је мало вотке и каже ми: ‘Па, како си то одлучила, да ли је то могуће?’ Ја кажем: ‘Могуће је, живот је чудо!’ И решила сам и отишла сам из Москве на село српско, и ето… живим овде са фамилијом у ресавском крају у селу Двориште“, препричава Светлана.

Србија ју је, каже, одушевила. Први пут је пробала кајмак и шљивовицу, скијала на Златибору и срела човека за чије је име једино чула у Русији.

„Али, муж је имао жељу велику да ме упозна са Кустурицом јер је он стварно познати човек и у Србији и у Русији, многи га знају. Дошао је за наш сто, ми смо мало попричали и сликали смо се. Мени је баш било лепо, а Кустурица је на мене оставио велики утисак“, каже ова Московљанка.

У ресавском крају живи већ осам година. У потрази за послом наишла је на некадашњег рудара Миленка који је са породицом основао Парк минијатура. Српске манастире почела је истражује много раније.

„Неколико пута сам била у Кремљу. Тамо има неки архангелски сабор, и кад сам ушла и погледала фреске, са нашим руским краљевима и царевима видела сам да имају две фреске. На једној је цар Лазар, а на другој је Свети Сава са својим оцем Стефаном Немањом. И то ми је било чудно и занимљиво зашто се фреске српских светаца налазе у нашем руском манастиру“, каже Светлана.

Посетиоце често заинтересује како је Рускиња постала српски кустос. Али баћушке у Деспотовцу чека још једно изненађење.

На 30 ари, у Парку минијатура налази се 27 српских цркава и манастира и само једна руска црква. То је црква Васкрсења Христовог из 17. века и налази се у близини Москве.

Све макете су рађене по оригиналним плановима, а Грачаница је прављена чак осам месеци. Зна Светлана и многе занимљивости и о српским светињама.

„Једна занимљива прича односи се, на пример, на манастир Хиландар на Светој гори. Он има највећу територију преко 3.000 хектара, е, онда ја посетиоцима испричам зашто баш српски манастир. Има на Светој гори више од 20 манастира, ал зашто баш он има највећу територију. Или знамо на пример за Белог анђела, али не знају многи за Плавог анђела, он се налази у цркви Светог Ахилија у Ариљу и мења своју боју у зависности од времена“, препричава нам кустос само неке од занимљивости.

Али, Светлана није обичан кустос. Она оживљава и српску традицију. Обожава српску ношњу, израђује сувенире и иконе. Ни српска кухиња јој није страна – зна да савије сарму и направи козји сир.

У Москву одлази једном у две године. Каже да је њен дом сада у Србији. Док слуша Ђулета „Ван Гога“ машта да посети све косовске манастире.

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*