Сајмон Вилсон: Крај америчког сна

0
PHOTO: HUGH KRETSCHMER

Средња класа у Америци је у кризи, са опадајућим приходима и погоршањем животног века.

Како је то бити Американац средње класе?

Све неизвесније, чини се. У чланку насловљеном „Тајна срамота Американаца средње класе“  овомесечног издања The Atlantic-a, писац  Нил Гејблер, аутор, филмски критичар и академик, иступио је као један од више милиона Американаца средње класе,  који у ствари живе у „више или мање континуираном стању финансијске опасности“ –  чепркајући да саставе крај са крајем, и углавном неуспевајући. Геблер скреће пажњу на редовно истраживање Федералних резерви, које поставља потрошачима низ питања, укључујући како би платили 400$ у случају нужде. Одговор: ,,47% испитаника је рекло да би или покрили трошак позајмљујући или продајући нешто, или не би били у могућности дауопште пронађу400$”, пише Гејбер. „Четири стотине долара! Ко је знао? Па, ја сам знао. Знао сам, јер сам и ја у тих 47%.“

Да ли подаци поткрепљују ово?

Да. Дејвид Џонсон, економиста на универзитету Мичиген, који је специјализирао на питањима прихода и економској неједнакости, тврди да су истраживање у делу поља микроекономије који описује „финансијску крхкост” из дана у дан, експлодирала од времена Велике Рецесије. Студиозна анкета је 2014. године, открила да би само 38% Американаца покрили хитан медицински рачун од 1000$ или рачун од 500$ за оправку кола, новцем који су уштедели. Друга академска студија је закључила да четвртина домаћинстава  дефинитивно не би успело да се дочепа 2000$ у 30 дана, у случају нужде, а следећих 19% би то било у могућности једино путем залагања имовине или подизањем уштеђевине.

photo: Hugh Kretschmer
PHOTO: HUGH KRETSCHMER

Шта нам све ово говори?

На основу овога, истраживачи су закључили да је скоро половина Американаца “финансијски крхка“ – и то је укључен поприлично велики део средње класе, као што детаљи горе поменутих студија показују. Око 44%  домаћинстава са средњим дохотком рекли су да би се борили да сакупе 400$. Скоро половина високо образованих не би покрило 500$ до 1000$ за хитне случајеве са уштеђевином. Четвртина људи који живе у домаћинствима која зарађују 100,000$ – 150,000$ годишње (на самој вишој граници средње класе)) тврде да нису у могућности да сакупе 2000$ у току једног месеца. Чак иако нешто од овога узмете са дозом оптимизма – домаћинства у бољем положају ће пре имати приступ другим облицима нето богатства, мада иако мање ликвидног – слика која одсликава кризу средње класе је потпуна.

Да ли је ово растући проблем?

Чини се да јесте. Поштован и непристрасан Pew Research Center дефинише ,,домаћинства средњег дохотка” као она чији се приходи рангирају између две трећине просечног прихода до дуплог просечног прихода. У 2014. години, то рангирање прихода је било између око 42,000$ до 125,000$. По први пут у последње четири деценије мање од половине популације пало је у овај широки појас средње класе – у поређењу са 61% крајем шездесетих. У међувремену, ниже класе су се прошириле тако да чине нешто испод трећине популације. Више класе су се такође прошириле, и сад чине нешто преко петине. Другим речима, више људи постаје сиромашније и све више људи постаје богатије у постепено све неуједначенијем друштву, док технолошка промена и глобализација повчлаче црту између победника и губитника.

photo: Hugh Kretschmer
PHOTO: HUGH KRETSCHMER

Да ли приходи опадају?

Авај, да. Анализа прихода у Америци коју је Pew центар објавио недавно, открила је да је више од 80% од 229 градских области доживело реалан пад прихода од почетка овог века. Неки од стрмијих падова просечних прихода виђени су у градовима погођеним индустријским падом – на пример 27% у Спрингфилду, Охају и 18% у градовима који се шире што укључује Детроит. Али, злослутно, чак и брзо развијајуће успешне приче су се суочиле са падом прихода. Област око Денвера, Колорадо, доживела је раст популације за 600,000 од 1999. године али њихов просечан приход је опао са 83,500$ на мање од 76,000$. Слично се догодило са градом Ралеј, Северна Карлолина, који је брзорастући град одржаван од групе истраживачких универзитета и биотехнолошких фирми; популација је скочила са 800,000 на 1,3 милиона у овом веку. Ипак његова средња класа се смањила са 55% популације на 50%, а просечни приходи су опали  за више од 11,000$ на око 74,000$.

Шта је са остатком света?

„Тешко је не успети у култури која обожава лични успех“

У својој недавној књизи, Global inequality, званични економиста Светске банке Бранко Милановић, уводи фасцинантан графикон који показује како су се стварни приходи светске популације мењали у протеклим деценијама према томе где се налазе на лествици на расподеле глобалног прихода. Огроман део светске популације је у бољем положају у стварним условима. Како год, једна важна група је или сиромашнија или само маргинално у бољем положају- они између 75-ог и 90-ог подеока, што значи популација нижег и средњег дохотка богатих западних земаља. Из овога се може закључити да ће главни политички креатори, уколико желе да задрже успон популиста, попут Доналда Трампа, прво морати да препознају да присталице популизма из средње класе имају разлога да буду несрећне.

Крај америчког сна – зашто се гласачи окрећу Трампу?

Успон Доналда Трампа у номинацији за место председника САД, чини се тешко разумљивим, али вредни пажње, подаци америчке стопе морталитета (која је у порасту) и животног века (који је у паду) упућују на проблеме средње-класе из којих се црпи његова популарност. Професори на Принстону Ана Кејс и Ангус Дитон, уочили су оштру промену u погледу повећаног морталитета између 1990. и 2010. међу мање образованим, белим људима средњих година, због дрогирања, злоупотребе алкохола и самоубиства. „Тешко је не успети у култури која обожава лични успех“, каже Мартин Волф у ФТ. ,,Подршка господину Трампу међу овом групом мора да показује ово очајање. Као њихов лидер, он симболизује успех. Он такође нуди неконхерентна решења. Али он обезбеђује и жртвено јагње.”

photo: Hugh Kretschmer
PHOTO: HUGH KRETSCHMER

Извор: moneyweek.com

Превод: Филип Живановић

Нови Полис

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*