Самит Г-20 у Хангжоу или „Залазак америчког сунца“

0

Овогодишњи самит Г-20 у кинеском граду Хангжоу обележили су бројни симболични гестови који указују да је време униполарног светског поретка дефинитивно прошло.
На овогодишњем скупу најмоћнијих људи света очигледно најдражи гост кинеских домаћина био је председник Руске Федерације Владимир Путин. О томе су писали готово сви светски и домаћи медији, али се то једноставно могло закључити и кроз мало пажљивије посматрање протокола домаћина, Кине. За време заједничког фотографисања лидера Г-20, кинески председник Си Ђинпинг је на подијум изашао раме уз раме са Путином. С друге стране, председника САД, Барка Обаму, приликом слетања на аеродром у Хенџоу дочекао је, слободно се може рећи, „хладан туш“ кинеског протокола. Не само да га није дочекао црвени тепих као Путина, већ до авиона нису биле довежене ни покретне степенице те је председник САД-а био принуђен да изађе на помоћни излаз авиона, што се никада није десило у кинеском међународном протоколу.
Увидевши да од топле добродошлице Обаменема ништа, један службеник амбасаде САД је почео да виче на припадника кинеске службе протокола који је у једном тренутку, не могавши да издржи вику колеге из САД-а, одговорио на енглеском: Ово је НАШ аеродром и НАША земља, и ми најбоље знамо шта и како овде треба да радимо! Овакав однос Кине према председнику САД-а сведочи о веома затегнутим односима двеју држава. Таквој ситуацији је умногоме допринела изјава Обаме да је Јужнокинеско море зона од стратешког значаја за Америку, али и одлука међународног суда у Хагу, на коју је директно утицао Вашингтон, да спорна острва припадају Филипинима.
Док руско-кинеске везе јачају, сарадња најмнољудније земље света и САД-а је пред тачком пуцања. Американци то доживљавју као озбиљну претњу за своје националне интересе. Њихову „љубомору“ потврђује и непосредна умешаност у свргавање бразилске председнице Дилме Русеф, која је позната као једна од најенергичнијих заговорница организације БРИКС, чији су неспорни лидери Русија и Кина, и постављања свог човека на ту функцију – Мишела Темера. Премда Темер важи за проамеричког човека, он је након ступања на дужност председника изјавио да ће његова земља наставити сарадњу у оквиру БРИКС-а те да жели најбоље могуће односе са Русијом. Вероватно узевши у обзир ситуацију у којој се нашла Турска након „сукоба“ са Русијом, не жели да се свађа са званичном Москвом.
Динамика „обнове тактичког пријатељства“ Турске и Русије је на завидном нивоу, што се могло приметити и док се турски председник Реџеп Тајип Ердоган руковао са Алексејем Милером, председником управног одбора „Гаспрома“. То руковање је трајало неуобичајно дуго. Вероватно је турски председник желео да „истресе“ мало гаса из Милеровог рукава. Ово су јако озбиљни сигнали, поготово ако се узме у обзир да САД повлаче велики део својих војних трупа из Турске. Турци су најбоље схватили шта значи америчко „пријатељство“ за време покушаја војног пуча или када су Курди погодили њихов тенк америчким противтенковским системом. Очигледно је да САД нису наоружали Курде противтенковским системом да би се ови борили против ИСИС, јер као што је познато ИСИС и нема тенкове. То је исто као када би им Американци дали противавионски систем. Опет, ИСИС нема авијацију. Вероватно ће се открити да ли су и то урадили када буде оборен први турски авион.
Изгледа да амерички стратези и нису толико паметни када тако очигледно раде против друге највеће војске у НАТО алијанси и, требало би, њиховог најважнијег војног савезника у источном крилу НАТО-а. Јасно је да Америка све више губи савезнике широм света који нове партнере проналазе са оне друге стране геополитичке осе – на Истоку.

Извор: Патриот

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*