САМО 22 ЗЕМЉЕ у свету нису искусиле британску агресију или колонизацију!

0

У „ИМПЕРИЈИ у којој Сунце никада не залази“, почињени су бројни злочини који спадају међу најгоре у историји. Ово се односи и на период када је Перфидни Албион ослабио, после Првог и посебно после Другог светског рата.

Оружаних агресија, војних напада, осветничких експедиција, етничких чишћења, силовања, пљачки Британске војске има толико да је то скоро немогуће побројати. И то оних за које се зна да су их чинили у току своје вишевековне окупације (колонизације) других земаља. А зна се да има много злодела која су успели да сакрију и трагове униште.

Славко Живанов, новинар и политички аналитичар истиче:
„Кад се погледа и анализира ова фрапантна листа злочина британске политичке, војне и аристрократске врхушке у протеклих неколико векова мора се констатовати да се много тих злочина против човечности, геноцида, етничких чишћења и уопште ратних злочина и масакра догодило након Другог светског рата, и то од стране државе која је као велика сила диктирала услове под којим се судило нацистима и фашистима у Нирнбергу. То даје још једну опору нијансу сликама тог ужаса. Чак ни неколико деценија након Другог светског рата Британце није обавезивало ни правно ни морално да не наставе свој злочиначки пут. Чинили су, можда горе, али сигурно исте злочине као и нацистичка Немачка којој је та лицемерна Енглеска судила и глумила над њом моралну громаду.“

Масакри Абориџина услов просперитета Енглеза
Замислите поремећену и агресивну психу властодржаца земље која је у својој историји извршила инвазију на око 90 одсто земаља света?!? Од 200 земаља у свету, само 22 никада нису искусиле британску агресију, закључак је студије коју су израдили сами Британци. Освајачи света који су ширили смрт где су год стигли, доносили болести, убијали, пљачкали и односили богатства и културна блага, тачније све што су могли, чинили су то и у Аустралији.

Уместо да донесу просперитет земљама и народима међу које су стигли – „културни“ Британци су разарали та друштва и уништавали људима животе, имовину, навике, традицију, веру и доносили глад. Вршили су геноциде! Током три колонизације Аустралије (прва колонизација континента је почела 1778. године) Британци су починили велики геноцид, убилису између 90 и 95 одсто Абориџина.

Аутотхоног становништа Абориџина било је око један милион. (Они су иначе један од најстаријих светских народа.) У многим деловима Аустралије, Абориџини су потпуно искорењени, убијани или насилно исељени. Британци су донели Абориџинима болести и алкохол, починили убиства, одузимали насилно децу од абориџинских мајки и спроводили бруталну дискриминацију.

Између тридесетих и седамдесетих година 20. века, десетине хиљада деце одузето је од абориџинских родитеља и смештено у цркве на преваспитавање у пројекту познатом као „Украдена генерација“. Од 1910. године, 100.000 абориџинске деце одвојено је од родитеља и предато новим породицама-белцима. Ова нехумана, тачније свирепа пракса се спроводила чак до 1960, а била је озакоњена на федералном и савезном нивоу.

Закон је тврдио како су Абориџини осуђени на пропаст! Расизам је био раширен свуда због боје коже. Припадници Перфидног Албиона сматрали су домороце за нижу расу коју треба сатрати са лица земље. И то су брутално чинили. Бивши премијер Гордон Браун објавио је 2010. године „званично извињење владе Британије десетинама хиљада британске деце која су бродовима пребачена у Аустралију и друге земље Комонвелта између двадесетих и шездесетих година прошлог века“.

Синиша Љепојевић, публициста из Лондона, наводи да се према јавним подацима (Би-Би-СИ) Браун извинио због тога „што је британска влада током 20. века иселила из Британије преко 130.000 деце и населила их махом у Аустралију, Канаду, али и у Јужну Африку, Родезију (данашњи Зимбабве) и на Нови Зеланд“. Љепојевић истиче:„Британска влада је тада узимала децу (без родитеља) из сиротишта, или их је одузимала од сиромашних родитеља. Децу су углавном лагали да су им родитељи умрли. Влада их је препуштала неивесној судбини, слала у далеке земље и многи пропатили од педофила, тешког физичког рада и свакојаких малтретирања.

Британија је једина земља на свету која у последњих пет векова има историју слања сопствене деце у друге земље. Све је почело још 1618. године када су прва сиромашна деца послата у Вирџинију у Америку“. Можемо да констатујемо: овакви врло нечовечни поступци државне британске врхушке и драстично кршење дечијих и људских права се ничим не могу оправдати. У питању је свирепа злоупотреба деце. Аустралија је једно дуже време служила Британији и као земља за прогон британских кажњеника и криминалаца. А прва флота допловила је 1788. са 290 морнара и полицајаца, 770 робијаша, међу којима и 197 жена. Од тада, за наредних 80 година у Аустралијују је из целог Британског царства допремљено око 170.000 затвореника, криминалаца, разбојника, који су починили најгора кривична дела. Довођене су и ментално поремећене личности, убице. Транспорт робијаша у Аустралију укинут је тек 1840.

Пропаст Абориџина и у Тасманији
Доласком енглеских колонизатора, над Абориџинима острва Тасманије (староседеоцима) такође је почињен геноцид. У раздобљу од само 30 година, од 1803. до 1833., број Тасманских Абориџина је са 5.000 стигао до 300 преживелих. Умирали су углавном због болести, убијања од стране британских досељеника и војника. Од 300 преживелих, 250 је умрло у идућих 14 година у лошим животним условима. А 1847. године било их је 47 преживелих, 1859. живо је било свега 12. Последњи преживели је умро 1876. Већина абориџинског културног наслеђа је уништена или покрадена. Сав овај геноцид је сматран условом просперитета Енглеза. Нико никада није одговорао за ове монструозне злочине.

И у Авганистану британски Црвени мундири чинили су ратне злочине и масакре, пљачкали и палили села и убијали цивиле у пероду од 1830. па скоро цео наредни век до 1920. За то време водили су чак три рата са Авганистанцима и трпели су први пут значајне, чак и понижавајуће поразе од сјајних авганистанских герилских ратника.Гајење опијума била је и у Авганистану британска опсесија и бизнис. Ратом уморни Британци су се одрекли контроле над Авганистаном и потписали мир 1920. године што је био куриозитет за осорне, бахате и бруталне британске Црвене мундире.

Ратни злочини, силовања и тровања бојним отровима у Ираку
Ирак је држава у којој су своју оружану агресију Британци спроводили више пута. И сваки пут су чинили нове и нове ратне злочине, убијања, силовања, мучења, чак и тровања непријатеља бојним отровима. Према званичним државним руским документима (који се позивају на британске изворе) Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Русије, истиче: „Према откривеним документима Националне архиве В. Британије, енглеске власти су активно прибегавале коришћењу хемијског оружја са циљем да се угуши устанак Арапа у Месопотамији (данашња територија Ирака) у пролеће 1920. године”. И после најновије агресије на Ирак 2003. британски војници могли би да буду оптужени за ратне злочине због убистава, силовања и мучења која су починили током рата у Ираку. Истражитељи тврде да су „пребукирани случајевима и да постоји довољно доказа за суд“.

Истражитељи групе ИХАТ (Ираq Хисториц Аллегатионс Теам) задужене за истраге о тим оптужбама, коју је формирало Министарство одбране, објавили су да је могуће да ће британски војници, који су служили у Ираку, бити процесуирани за различита кривична дела, укључујући и убиства. Марк Ворвик, шеф ИХАТ-а, групе формиране 2010. године, рекао је листу „Индипендент“ да су „пребукирани случајевима“. Иако је до сада истражено на стотине навода и оптужби, ово је први пут да постоји довољно доказа за успешно процесуирање.Постоје веома озбиљне оптужбе, укључујући убиства и постоји довољно доказа за процесуирање и изрицање пресуде. Реч је о 1.500 жртава“.

Етничко чишћење народа
У књизи “Њеб оф Децеид“, (Лондон 2003.) аутор Марк Куртис указује на етничка чишћења посебно на острвима Чагос у Индијском океану са којих је од 1968. до 1973. године насилно исељено око 1.500 домородаца.( Дијего Гарсија је атол који се налази у срцу Индијског океана, удаљен 1.600 километара од најјужније тачке индијског полуострва).

Насилна депортација довела је до исељења староседелаца Илиос да би се та британска територија уступила Америци где су САД направиле огромну војну базу, а и највећи војни аеродром на острву Диего Гарсиа. (Са тог аеродрома вршена су бомбардовања у агресији на Ирак и Авганистан.) Суд у Лондону је 2000. донео одлуку да се Илиоси врате на своја огњишта, изузев на острво Диего Гарсиа, али до данас им то није дозвољено. Од њихове насилне депортације, становништво Илиос-Чагосијанси, као и данашња њихова деца, боре се за своја права и повратак на острва. (Око стотину Чагосијанса је 2006. године под пратњом војника америчке војске, посетило Дијего Гарсију на недељу дана, како би обишли гробове својих рођака и чланова породица и посетили родна места).

Борба за повратак Илиоса на острва трају деценијама. Врховни суд Британије пресуђује 2000. године да домородачко становништво (око 4.500 људи) има право да се врати на атол и даје им британска држављанства. Међутим, 2004. године влада Велике Британије одлучује да не поштује одлуку Врховног суда, и забрањује становништву повратак на острво. Земља која као Британија, у овом случају не поштује с једне стране никакве међународне норме, законе, ни одлуке суда, а с друге, права грађана, њихова људска права (крши их) заслужује осуду међународне заједнице. Британци спроводе у 21 веку брутално етничко чишћење. Према становништву Илиос понашају се као према бићима нижег реда.

Остаје питање: шта британска врхушка очекује и чему се нада? Чека ли заборав или опрост оваквих злодела од осталих земаља у свету, или се надмено смеје,као и који век раније, и изругује свим правилима, законима, и међународним нормама? Неоходно је формирати Међународни суд да суди британској диктаторској врхушки за оваква злодела.

Ко Британској олигархији на власти, која очигледно влада недемократским средствима и спроводи диктатуру даје за право да чини, и после Нинберга, нове злочине против човечности, ратне злочине, етничка чишћења и кршења свих људских права? И да нагласимо: нисмо побројали сва крупна злодела Албиона, има их много! Њихова више него агресивна и злочиначка историја окупација других земаља и пљачке националних и уметничких блага које су извршили не може им дати за право да се овако понашају.

Треба ли заборавити огромне пљачке у Египту, Кини, Индији, Африци,Јужној и Северној Америци, Грчкој, до нових у Ираку, Либији, Сирији… одакле су украли нека од највреднијих уметничких дела света. И последње: у чему то данас Британија може бити узор другим земљама, сем у убиствима и пљачкама? У којим делатностима они могу бити пример другима? По свим показатељима, ни у једној! Паразити који су сисали крв људи по целом свету гуше се у сопственим неделима.

Оптужују без аргумената друге и стварају нове конфликте надајући се новим пљачкама, отимању туђег од чега су научили да живе. Треба им поручити да их на том плану не чекају добра времена. Да је мало више правде, Британији би требало увести стогодишње санкције за све штете и злодела која су урадили народима света, за сва кршења главних резолуција УН, декарација, повеља, устава… и за непоштовање најважнијег, а то је људски живот! Британију би, на основу свега изложеног, требало звати колевком геноцида, а не демократије.

Јово ВУКЕЛИЋ

Факти

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*