SANU: Naš stid od opanaka obiće nam se o glavu

0

U SANU održan razgovor o afirmaciji kvalitetne muzike. Možemo u Guči trubu da podignemo na viši nivo, a ne da zovemo Severinu kao gosta, kaže etnomuzikolog Dimitrije Golemović

Pamtim kada sam osamdesetih godina prolazio Vračarom, nije bilo ulice ni podruma u kojima se ne bi čula svirka nekog benda. Danas tražim takav zvuk, ali toga više nema. Mladi možda nemaju mogućnosti ili ne vide svrhu bavljenja muzikom – rekao je kompozitor Vladimir Graić na panel diskusiji u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, koju je organizovao Međunarodni muzički centar „Maestro international” na temu afirmacije kvalitetnog muzičkog stvaralaštva Srbije.

– U našoj riznici postoji toliko toga lepog, mnogo je zaboravljenih pesama, dok su muzički mirisi sa Istoka sve opojniji – istakao je Graić i podsetio da je nekada muzika bila sedativno sredstvo u opštem beznađu u kojem smo svi živeli.

– Danas mlađima treba dati šansu da nešto stvore. Muzička omladina imala je na mene veliki uticaj: uputila me je na našu baštinu i na stare majstore, odlazio sam na koncerte na Kolarcu. Na festivalima bio sam motivisan da pokažem ono što sam stvorio u svoja četiri zida i imao sam priliku da se uporedim sa drugima. U Srbiji danas ne postoji ozbiljan festival popularne muzike, nema više Beogradskog proleća, ni Mesama. Kome i kako onda mladi da pokažu svoj rad – pita Graić i konstatuje da je evidentna erozija svega što je u muzici valjalo.

Instrumentalista Bora Dugić ispričao je da je bio poslednji klinac u kragujevačkoj gimnaziji koji je svirao na fruli, na zgražavanje devojaka koje su u to doba ludovale za Bitlsima. Onda je počeo da svira njihovu „Žutu podmornicu” na fruli i tako popularisao taj instrument. – U Bugarskoj imaju orkestar narodnih instrumenata, dok kod nas ljudi osećaju gotovo gađenje kada vide gusle. Naš stid od opanaka obiće nam se o glavu. Ako ne možete da podnesete da je vaš deda, ili pradeda, nosio opanke, nešto nije u redu sa vašim vaspitanjem. Ja sam starešina festivala frule u Prislonici – Čačak. Dobro je što su deca počela da sviraju na fruli. Talentovani muzičari moraju da dobiju svoje mesto na sceni.

Etnomuzikolog Dimitrije Golemović rekao je da su u Prislonici raspisali konkurs za savremenu kompoziciju, za frulu, inspirisanu folklorom. – Na slične načine možemo i u Guči da trubu podignemo na viši nivo, a ne da zovemo Severinu kao gosta. Takođe, imamo primer da je emisija „Šljivik” na RTS-u, koja je imala dva miliona gledalaca, ukinuta kao previše skupa. Ona je bila most između elite i širokih narodnih masa. Od seljanke do profesora univerziteta svi su čestitali za tu emisiju, jer je nađen zajednički imenitelj, oličen u izvornoj pesmi, za ljude u ovoj, po svemu razjedinjenoj, zemlji – rekao je Golemović.

Govoreći o tamnoj strani muzike i njenoj upotrebnoj funkciji koju je imala kroz istoriju, kompozitor Zoran Hristić spomenuo je da su najbolji marševi stvarani u doba Hitlera, ali s namerom da milione povedu u užasne pohode. Rekao je i da je njegova generacija bila uskraćena za poznavanje Mokranjčeve liturgije, ali je u pola noći znala pesmu „U tunelu usred mraka sija zvezda petokraka”, da bi posle komunizma došlo do „potpunog iskliznuća” sa turbo-folkom kao opijumom za mase. Kao dobar primer izdvojio je nedavni koncert Dečje filharmonije na punom Tašmajdanu, „što pokazuje da su ljudi željni kvalitetne muzike” i pohvalio akustičnost sale Doma sindikata, predloživši da to bude divna, obnovljena koncertna dvorana usred grada koja bi mogla da nosi Mokranjčevo ime.

Dirigent Bojan Suđić je primetio da smo zatrpani različitim statistikama koje pokazuju gde smo mi u odnosu na svet u oblasti ekonomije, zagađenosti vazduha, sporta, ali da nema jasnog pokazatelja, u vidu strategije u kulturi, koja bi pokazala gde je naše mesto i kuda želimo da idemo.

– Po čemu merimo dosege pojedinih nacija u prošlosti, ako ne po stanju duha i ideja jedne države. Potrebna nam je ozbiljna evaluacija, analiza i prepoznavanje duha vremena kako bi se stanje poboljšalo, kao i saznanje šta rade kulture slične našoj. Nemamo pravo da ne krenemo ka traženju rešenja. Bugarska je postigla prepoznatljivost u muzičkom svetu, mi nismo, niti kolege iz sveta znaju šta ovde radimo. Potrebno je da se deo novca, ulagan da se kod nas dovedu svetski orkestri, usmeri i ka našim ansamblima” – rekao je Bojan Suđić i istakao da se lično trudi da orkestar RTS-a predstavlja srpske muzičare, baštinu i kompozitore. Istakao je i potrebu da sagledamo trenutno stanje našeg školstva, jer nam talentovani svet odlazi, i u tom smislu podsetio da na vodećim pozicijama u Londonskom simfonijskom orkestru sviraju tri naša muzičara… Ovaj skup će, kako je najavljeno, biti samo jedan u nizu razgovora o stanju u kulturi, s namerom da struka da svoj doprinos da se stvari unaprede.

 

 

Politika

 

 

POSTAVI ODGOVOR

*