Sarajevo gura Bosnu u NATO — okupacijom Srpske

0

Cilj je da NATO, knjiženjem vojnih objekata na BiH, zauzme važne tačke u Republici Srpskoj, pa i u samoj Banjaluci i da se na taj način srpski narod na silu gurne u naručje Severnoatlantske alijanse.

Odluka Apelacionog veća Ustavnog suda BiH konačna je i na nju više niko nema pravo žalbe — vojni objekat Veliki Žep u Han Pijesku mora se uknjižiti na ime BiH, umesto kao što je do sada bilo, na ime Republike Srpske.

Knjiženje perspektivne vojne imovine, one vojne imovine koja je potrebna za funkcionisanje Oružanih snaga BiH (neperspektivna vojna imovina već je uknjižena na entitete), poslednji je korak koji se zahteva za aktiviranje Akcionog plana za članstvo BiH u NATO (MAP).

Iz Federacije BiH, kao i od funkcionera centralnih vlasti u Sarajevu dolaze pozitivne reakcije na takvu odluku. Tako predsednik Saveta ministara BiH Denis Zvizdić smatra da odluka Ustavnog suda predstavlja važan korak ka kredibilnoj realizaciji uslova iz Talina i konačnoj aktivaciji MAP-a za članstvo BiH u NATO-u, kao sinonimu savremenih standarda, političke stabilnosti i ekonomskog prosperiteta.

Slično misli i Amer Jerlagić, predsednik Stranke za BiH. Prema njegovim rečima, na bazi tog presedana moguće je da se sva vojna imovina uknjiži na ime OS BiH, odnosno na BiH, čime se otvara put te države prema članstvu u NATO-u.

Banjalučki analitičar Anđelko Kozomara pita se šta ima „perspektivno“ u objektu Veliki Žep, u koji vojnička noga nije kročila od 1995. godine? Kome je potrebno oko 11.500 kvadratnih metara zapuštenih objekata? Prema Kozomarinim rečima, cilj je sasvim drugačiji. Ono što nisu uspeli ni 22 godine posle rata, da obore Republiku Srpsku na kolena, bošnjački lideri sada pokušavaju putem sile i podrške NATO-a, kaže Kozomara.

„NATO ima cilj da ovlada ključnim tačkama u RS. Znamo da je JNA imala najpovoljnije lokacije u svim većim gradovima u zemlji za svoje kasarne. Tako je i ovo što je ostalo u RS. Oni su svesno proglašavali perspektivnom vojnom imovinom ona mesta za koja je NATO zainteresovan da instalira svoje jedinice“, kaže Kozomara.

On očekuje da će i neke lokacije u samom centru Banjaluke, takođe ogromne po površini, posle takve odluke Ustavnog suda, biti uknjižene na BiH, a po pristupanju BiH u NATO to bi postalo vlasništvo Severnoatlantske alijanse.

Drugo pitanje je da li je Ustavni sud BiH imao pravo da zadire u Dejtonski sporazum, jer takvom odlukom, kaže Kozomara, Republika Srpska ostaje bez 49 odsto teritorije, koja joj je tim sporazumom zagarantovana.

Greškama u merenju zemljišta posle kraja građanskog rata u BiH RS je već ostala oštećena za pola procenta od teritorije koja joj pripada. Sada se, knjiženjem vojnih objekata ogromne površine na ime BiH, razlika u veličini, međunarodnim ugovorima zagarantovane teritorije RS i one koja joj faktički pripada, još više povećava. Zbog toga je iz Uprave za geodetske i imovinsko-pravne odnose RS (RUGIP) i stiglo saopštenje da nema uslova za sprovođenje odluke Ustavnog suda.

Poznat je stav većine građana RS, kaže Kozomara, da ne žele pristupanje NATO-u, odnosno da će slediti put koji Srbija odredi — ako Srbija ne ulazi u NATO, RS neće dozvoliti ni da BiH postane članica tog vojnog saveza.

„Međutim, ono što je bojazan za sve Srbe u RS da su i 1. marta 1992. dva naroda, bošnjački i hrvatski, referendumom odlučila da se BiH izdvoji iz Jugoslavije. Srbi na tom referendumu nisu učestvovali, a međunarodna zajednica je priznala takav referendum. Referendum u RS o tome da li BiH treba da pristupi NATO-u ili ne bio bi vrlo upitan, jer velike sile ne odlučuju po volji naroda, nego po volji svojih interesa“, kaže Kozomara.

Nenad Stevandić, potpredsednik Skupštine RS, kaže da je lažna i nelogična teza da će knjiženje vojne imovine na ime BiH ubrzati NATO integracije. Zbog toga što zadire u Dejtonski sporazum po već pomenutom pitanju procenta teritorije, RS nije u mogućnosti da odluku suda sprovede, što otvara novu krizu u BiH. Tako podeljena, sa još jednom krizom, BiH neće biti u stanju da pristupa nikome, kaže Stevandić.

„Ovo je jedan vid pritiska, jedan način da se izazove kriza i da se odmah projektuju Srbi kao odgovorni za tu krizu, jer je evidentno da mi na te stvari ne možemo da pristanemo, kao što nismo mogli da pristanemo na takav odnos prema datumu nastanka RS. Potpuno iste premise su i sada. Cilj je, što je još 1992. ostalo u stereotipu, da se prave odluke koje ne možemo da prihvatimo, koje od nas traže da se odreknemo sebe, svojih prava i kada mi na to ne pristanemo, onda dobijemo optužbu da smo remetilački faktor“, objašnjava Stevandić.

Odluke Ustavnog suda, poput ove poslednje, neće ubrzati put u NATO, već destrukciju BiH, dodaje Stevandić, jer činjenica je da je nekoliko poslednjih odluka Ustavnog suda izazvalo velike političke krize.

Ni ovaj put nije izostala polemika između članova vladajuće koalicije okupljene oko SNSD-a, koji predvodi predsednik RS Milorad Dodik, i opozicionog Saveza za promene (SZP). Tako Stevandić kao cilj onih koji podržavaju odluku Ustavnog suda navodi pripremu novih lidera RS, koji će biti kooperativniji prema zahtevima zapadnih sila.

Sa druge strane, Vukota Govedarica, lider opozicionog SDS-a, kaže da je politika pristupanja BiH u NATO bila odluka Predsedništva BiH, u kojem je sedeo i član Dodikovog SNSD-a. On takođe ukazuje i na, kako kaže, pogrešne odluke RUGIP-a, koje su, prema njegovom mišljenju, uzrokovale takvu odluku Ustavnog suda.

Ono što, međutim, u današnjem vremenu ujedinjuje sve srpske stranke u BiH, bez obzira da li se nalaze u vlasti ili u opoziciji, jeste stav prema NATO-u. Dok je Srbija neutralna, ni srpske stranke u RS neće podržavati put BiH države u NATO. Takav stav zastupa i Govedarica.

„Dok Srbija ima takvu poziciju, mislim da RS nema potrebu da se opredeljuje na drugi način, izuzev da ima identičnu poziciju. Ukoliko Srbija bude menjala svoje stavove po tom pitanju, to zasigurno otvara prostor da Srbi u BiH razmisle i da i oni krenu u nekom drugom pravcu“, kaže Govedarica.

 

 

Sputnik

POSTAVI ODGOVOR

*