Saša Knežević: Maskenbal ili rodoljublje

0
Mnogi infantilni oblici srbskog nacionalizma čine od zdravog rodoljublja jedan groteskan oblik raznih ambivalentnih pojava.
Pisaću o jednom takvom obliku, postjugoslavističkog i postkomunističnog nacionalizma, prilično rasprostranjenom u našim okruženjima.
Dakle, mi uviđamo na svakom koraku prvenstveno nabusit, ispoljen degutantnom ikonografijom –  paradni nacionalizam, satkan od vulgarne (kafanske) profanosti, koja blati njegov (duhovno prefinjen) aristokratski izgled, po kojem je srbski (svetosavski) nacionalizam uvijek bio prepoznatljiv.
On je u tom nastranom obliku, prvenstveno ukrašen ličnim kompleksima i jednim bezličnim transparentom koji objavljuje utopijsku poruku, koji u samom svom finišu postaje oguljen, ne noseći ništa drugo sem (karikaturalni) površan duh, koji služi samo da apsorbuje uzvišena obličja, potčinjavajući se svojoj fiktivnoj predstavi i niskostima.
Takav jedan, trivijalan, samo na riječima požrtvovani nacionalizam, je najveći imanentni dušmanin svakom nacionalnom pregnuću.
To su oni nacionalisti sa ,,horizontom krtice“ kako ih je nazivao jedan veliki, do dana današnjeg neshvaćeni, srbski rodoljub.
Oni se ističu razuzdanim pijankama i besmislenim paradiranjima, lako je prepoznati njihove neartikulisane krike uz rodoljubljive pjesme, praćenje zvjerskim urlicima.
To su oni profili, što bi da vode narode, a sve bi dali zajedno sa svim svojim uvjerenjima za samo jednu cigaretu u tamnici, kako ih je predočavao Dostojevski.
Oni sa tim popucalim glasnim žicama i sa smrdljivim zadahom alhohola, razglabaju o srbskoj istoriji i ovdašnjoj geopolitici.
Ti sveznajući pripovjedači pričaju svi u glas, sami sa sobom, i obavezno sve začinjavaju masnim psovkama i međusobnim svađama i tučama.
Oni sladostrasno sublimiraju svoje destruktivne potencijale u ništa, i tom takvom „nihilističkom nacionalizmu“ upodobljavljaju svoju dekadentnu iluziju sabranosti.
Na kraju njihov gordi i ostrašćeni poriv uvijek teži bezumnom liderstvu, pa se razvodnjavaju u bezbroj grupa i podgrupa, hrleći u jedan psihotični rascjep, koji svojim stalnim međusobnim antagonizmom, ima za posljedicu jedan šizofreni duh, kojim takav nacionalizam postaje obuzet.
Na kraju svih ispraznosti, oni se kao insekti i gmizavci povlače u svojim mračnim rupama pod samozadovoljnom maskom patriotizma, ostavljajući svoje presvučene zmijske košulje, na svetom tlu, skrnavljene Otadžbine, koja vapi za istinskim pregaocima (,,Pregaocu Bog daje mahove“).
Iole ozbiljan poduhvat ili žrtva, za njih postaje uslovljena preprekama zavisti, neznanja i kukavičluka kojim je prožeto njihovo zaraženo biće. Zato oni nemalo pod bijednim ucjenama i „za šaku eura“, prelaze olako na sasvim suprotnoj tački pada.
Podložni su svim mogućim  manipulacijama, sa izrazito slabim karakterima, oni su oruđa spoljnjih neprijatelja, koji preko njih, perfidno uništavaju našu nacionalnu svijest, inflitirajući se iznutra. Jer njihova ideologija, nije zapravo ništa drugo, sem jedna kitinjasta maska, pod kojom buja razvrat i gnusno sladostrašće.
Takav izopačeni nacionalizam, nije nikada prožet onim prvenstvenim pijedestalom srbskog nacionalizma – Pravoslavljem.
Njemu Pravoslavlje nikada nije fundament koji se oličava u bogosluženjima i sabranju oko Boga Živoga (liturgijski), već kao i sve, što bi naprotiv moralo da bude suštinsko, kod njih  je samo još jedna koreografija u službi neozbiljne afirmacije niskih strasti sa kojima su srasli ovi bezumi.
Zato su ovakvi nacionalisti neposlušni i izvan Svete Katoličanske Apostolske Crkve, (robovi formi, a neprijatelji suštine) većinom grupisani oko različitih sekti i kumira.
Oni uopšte i ne uzimaju Crkvu kao relevantan činilac u svojem haotičnom buntu, inflitiranom kroz nekakav izopačen vid nacionalizma, potpuno stran izvornom srbskom Otačastvoljublju.
Zato je takva implozivna sila svega suštog, koje uzima za pravo da skrvnavi barjak rodoljublja, samo jedno obično idolopoklonstvo, koje ne vodi ničemu sem najgrubljem obliku beslovesnosti.
Ona je ona oživotvorena alegorija iz Jevanđelja koja „predatu svetinju kao svinja razgrće i nasrće na kraju da rastrgne one koji su im istinske bisere naivno prosipali“.
Ona pravi od ontološke istine porugu, sablažnjujući one istinske potencijale, koji bi silno zakoračili u tu svetu istinu i podigigli balčake slobode, da mogu dometnuti svoje poglede iza obruča te lakrdije koja se obmotala oko svete srbske ideje.
Oni su neviđena sramota za hristonosnu srbsku ideju i jedna podrugljiva blasfemija nje, njeni su suštinski neprijatelji, sa njima se treba prvo beskompromisno obračunati, da bi se mogao utrti put istinskom srbskom rodoljublju.

Srpski kulturni klub

POSTAVI ODGOVOR


*