САВА ЦЕНТАР И ТЈЕНТИШТЕ У ЊУЈОРKУ Југословенска социјалистичка архитектура у МоМА

0

У Музеју модерне уметности (МоМА) у Њујорку 15. јула ће бити отворена изложба “Kонкретна утопија: Архитектура у Југославији 1948-1980”, прва велика изложба на тлу САД о “знаменитом опусу током 45 година постојања једне земље који је изазивао велико интересовање међународне јавности”.

Kако даље пише у званичном саопштењу музеја, међу експонатима ће бити преко 400 цртежа, модела, фотографија и видео-снимака из градских архива, породичних збирки и музејâ из региона, који ће упознати америчку и светску јавност “са изврсним грађевинама социјалистичке архитектуре и њеним водећим архитектама”.

Martino Štirli
Мартино Штрили

 

На челу ауторског тима изложбе је Мартино Штирли, главни кустос за архитектуру и дизајн при МоМА, а део кустоског тима је и наш Владимир Kулић, историчар архитектуре и ванредни професор на Универзитету Флорида Атлантик.

Иако, по уговору с МоМА, не може да каже ништа конкретније пре отварања, Kулић је на молбу “Блица” дао свој кратак коментар:

– Изложба ће несумњиво бити пресудна за ревалоризацију наше архитектуре у свету јер је МоМА најјача платформа с које се може тако нешто рећи – оценио је наш професор, додавши да је наслов изложбе у оригиналу “Тоwард а Цонцрете Утопиа”, непреводива игра речи јер “цонцрете” значи и “бетонски” и “конкретан” те да је “конкретна утопија” термин позајмљен од Ернеста Блоха.

Miodrag Živković, Spomenik Миодраг Живковић, Споменик „Битка на Сутјесци“, 1965-71, Тјентиште, Босна и Херцеговина. Поглед са западне стране

Швајцарац Мартино Штерли каже за “Блиц” да је дошао на идеју за изложбу јер је, захваљујући разним публикацијама и друштвеним медијима, бивао све заинтересованији за брутализам у архитектури источне Европе, нарочито Југославије.

– Такође сам био свестан све већег академског занимања за ова врло иновативна и, изван ваше регије, прилично непозната дела. Све то ме је навело да организујем једну важну изложбу која би олакшала критичко преиспитивање овог недовољно проученог поглавља у једном дихотомском светском поретку Хладног рата – каже Штирли. Наш саговорник истиче да архитектура бивше Југославије није адекватно разматарана ни у оквиру глобалне историје модерне архитектуре.

 

– Историчари модерне архитектуре су, традиционално, били прилично окренути (и пристрасни) према западној Европи и Северној Америци, чиме су изостављени велики и значајни делови архитектонске продукције друге половине 20. века једног постколонијалног и све више глобализујућег света. А када је и проучавана, архитектура источне Европе или Азије, често је погрешно тумачена као закаснела примена начела модернистичке архитектуре онако како је прво формулисана у средној и западној Европи у трећој деценији 20. века. Међутим, такво тумачење не одаје признање веома иновативној интерпретацији модернизма у дијалогу са локалним традицијама и карактеристикама – сматра Штирли.
Na izložbi će se naći i čuveni crveni kiosk-На изложби ће се наћи и чувени црвени киоск
“Југословенске архитекте су реаговале на противречне захтеве и утицаје, развивши послератну архитектуру делом у складу са остатком Европе, а делом различиту у дизајну. Смештена између капиталистичког Запада и социјалистичког Истока, Југославија је успела да надмудри дихотомију Хладног рата и стане на чело колоне ‘трећег пута’, преузевши водећу улогу у Покрету несврстаних основаном 1961. Влада је код куће истовремено предузимала брзу модернизацију низом грађевинских подухвата који су подигли економију, побољшали свакодневни живот Југословена и укључили различите културе региона.
Архитектура која је из тога настала – од солитера у интернационалном стилу до ‘социјалних кондензатора’ брутализма – манифестација је радикалног плурализма, хибридности и идеализма који је карактерисао и саму југословенску државу”, пише даље у најави изложбе МоМА.

На њој ће бити истраживане теме урбанизма широких размера, технолошки експерименти, (меморијални) споменици, али и глобални утицај југословенске архитектуре, пре свега у несврстаним земљама Африке и Блиског истока.

Kако наводе организатори, на изложби ће, између осталих, бити заступљени радови Богдана Богдановића, Јураја Најдхарта, Светлане – Kане Радевић, Едварда Равникара, Вјенцеслава Рихтера и Милице Штерић.

 

Mihajlo Čanak, Leonid Lenarčić, Milosav Mitić i Ivan Petrović. Zgrada B9, Blok 21, 1959-65. Novi Beograd, Srbija. Pogled na gradilište. Михајло Чанак, Леонид Ленарчић, Милосав Митић и Иван Петровић. Зграда Б9, Блок 21, 1959-65. Нови Београд, Србија. Поглед на градилиште.
“Од скулпторалног ентеријера Беле џамије у Босни, преко реконструкције Скопља после земљотреса, засноване на дизајну метаболистичке архитектуре Јапанца Kенза Тангеа, до Новог Београда са експресивним солитерима, изложба ће истраживати јединствени распон форми и начина продукције у југословенској архитектури дистинктивног и вишеслојног карактера”, закључује се у саопштењу.

Изложбу ће пратити један од првих детаљних каталога којима се на енглеском језику представља овај “веома важан, али до сада веома слабо проучавани опус модернистичке архитектуре”.

Изложба траје од 15. јула 2018. до 13. јануара 2019.

Сава центар

Једна од звезда изложбе свакако ће бити зграда Сава центра, грађена од 1976. до 1979. по дизајну архитекте Стојана Максимовића. Дворану је свечано отворио председник СФРЈ Јосип Броз Тито 15. маја 1977. године, а већ идуће у њој је одржан XИ конгрес Савеза комуниста Југославије.

Stojan Maksimović, Sava centar, 1979, Beograd, Srbija. Konferencijska sala
Стојан Максимовић, Сава центар, 1979, Београд, Србија. Kонференцијска сала
За своје време револуцинарни конгресни центар са најнапреднијом технологијом, ни данас нема чега да се стиди са својим далеко млађим грађевинским сродницима. На укупно сто хиљада квадратних метара (око 70.000 квадрата корисног простора), налази се 15 конференцијских дворана, међу којима и највећа (филмска) сала на простору Југославије са 3.672 места. У њему је одржано много важних скупова (Светске банке, Унеска, Самита несврстаних земаља, светски конгреси рудара, ортопеда, стоматолога, хирурга…) и преко 20.000 догађаја културно-уметничко-забавног карактера. У Сава центру су гостовала највећа имена светске уметничке сцене, а у њему се већ годинама одржавају Фест, Бемус, Битеф, БФИ…

Овај најрепрезентативнији културни центар Балкана данас је у веома тешком стању. Послује са великим губицима и недавно је понуђен на јавном конкурсу за реконструкцију и управљање.

Једина фирма која се јавила на конкурс је “Делта холдинг” Мирослава Мишковића, спремна да уложи 25 милиона евра у спољашњу и унутрашњу реконструкцију.

блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*