Саво Лазаревић Батара

0

Био је црногорски официр у ратовима од 1876 до 1878, као и у ратовима од 1912 до 1918. године. Од 1912. био је командант војне жандармерије – “крилаша“. Посебно се истакао у гушењу арнаутске побуне 1913. када су Арнаути у Метохији добро осјетили његову гвоздену руку.

Због неумољивог гушења побуне, Арнаути су га прозвали “Сав Батарја“ – Сава Плотун. Са тим надимком је опјеван у арнаутским пјесмама. Крајем 1915. био је са својим “крилашима“ у заштитници српске војске која се повлачила кроз Руговску клисуру, а почетком 1916. његови “крилаши“ су ликвидирали у Подгорици чувеног вођу Арнаута Ису Бољетинца.

Након капитулације Црне Горе, коју је дочекао у чину мајора, Сава Лазаревић је одведен у логор Карлштајн, одакле је изашао тек у јулу 1918. искористивши прилику, јер су аустроугарске власти пуштале присталице краља Николе, па су и њега пустиле, иако је он био противник краља Николе. Чим је стигао кући, повезао се са одметнутим четницима и присталицама уједињења Србије и Црне Горе. У његовом селу Липову, одржан је састанак неколико четничких група, гдје су договориле да ће се залагати за уједињење Србије и Црне Горе под династијом Карађорђевића и за забрану повратка краља Николе у земљу.

Када је пробијен Солунски фронт и у очекивању српске војске, четници из Србије кренули су преко Метохије у Васојевиће. Сава Лазаревић је окупио око себе неколико десетина четника и брзо кренуо на непријатеља. Муњевито је ослободио са својим четницима Колашин, манастир Морачу, Шавник и област до Бијелог поља до Берана. На ред је дошло ослобађање Никшића, а у Андријевици се састао са четницима дошлим из Србије. Одмах се прикључио четницима војводе Јована Радовића и њих укупно око 40 кренуло је да ослободи Никшић којем је било око 3.500 аустроугарских војника. Придружило им се око 300 наоружаних устаника и они су убрзо принудили десет пута јачи непријатељки гарнизон на предају.

Међу четницима, у овом нападу, највише се истакао како кажу очевици “храбри и одушевљени мајор Сава Лазаревић“. Овај јуначки подвиг је надалеко одјекнуо. Након ослобођења, Сава Лазаревић је унапређен и пензионисан као потпуковник српске војске. Након тога се повукао на своје имање у Липову, гдје је живио мирно и повучено. Наш познати књижевник и новинар, Григорије Божовић, посјетио га је 1931. у љето и том приликом записао и објавио у “Политици“ између осталог: “Он носи на челу и мачу царство наше… Његова је држава само царство, васкрсло царство наше, и он у њој мисли, осећа и поступа само као царски челник.“

ЈУНАЧКА СМРТ
Почетак Другог свјетског рата Сава Лазаревић је због своје дубоке старости дочекао код своје куће. У његовом селу је током рата боравио и генерал Дража Михаиловић и посјетио старог српског јунака. Иако је 1943. Сава Лазаревић пунио чак 94 године, њега ни толико старог комунисти нису могли да трпе. Одлучили су да убију и њега и његовог рођеног брата Вучету који је имао 96 година.

Када су титоисти дошли да га убију, стари српски лав их је, још увијек виталан, спремно дочекао у својој кући “кули Лазаревића“. И он и његов брат су запуцали на комунисте и развила се жестока борба између два стара српска јунака и неколико десетина комуниста. У овој неравноправној борби, која мало има упоредних примјера у историји, погинуло је чак око десетак комунистичких џелата.

Тек када им је нестало муниције, да не би живи пали озлојеђеним џелатима у руке, легендарни Сава Лазаревић Батара и његов брат Вучета су се разнијели бомбом. Ова јуначка смрт старог српског витеза чека гусларе да је кроз пјесму обесмрте!

Дедовина

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*