Саво Штрбац: Процесуирани

0

Хрватска се понаша као да су њихови бранитељи „свете краве”, док Срби чувају „универзалност” свог закона као очи у глави, али без већих ефеката у његовој примени

Данима цeo регион бруји о броју процесуираних Хрвата за ратне злочине пред српским правосудним органима. А шта се заправо крије испод те медијске магле?

Хрватски министар правде Шпрље, који би требало да буде најупућенији у ову проблематику, наводи да је у питању од 40 до 86 процесуираних, од којих су половина хрватски „бранитељи”, док су остали из непријатељских редова. Хрватска заступница у ЕП Марина Петир, једна од најгрлатијих у хајци за избацивање универзалне надлежности из српског закона, говори о око 300 процесуираних хрватских бранитеља.

Такав списак једноставно не постоји, узвраћају из српског тужилаштва за ратне злочине, наводећи да са хрватским државним одвјетништвом размењују информације, податке и доказе у укупно 175 случајева ратних злочина који се процесуирају, међу којима је један део грађана Хрватске, а један део грађана Србије који су осумњичени или оптужени за ратне злочине у Хрватској током ратова деведесетих година.

Каква су „Веритасова” сазнања о томе?

Хрватска страна је српској неколико пута доставила „списак осумњичених, оптужених и осуђених за кривична дела ратних злочина” пред њеним судовима. На последњем таквом списку, са стањем на дан 31. марта 2013, било је укупно 1.557 лица у „активном процесном статусу” (без оних против којих је поступак обустављен или су ослобођени оптужбе), и то под истрагом 328, под оптужбом 654 и 595 осуђених. На овом списку било је 88 припадника ХВ-а: под истрагом 20, под оптужбом 37 и 31 осуђен (подаци ДОРХА од 30. јуна 2011).

На једном од тих састанака, српска страна је Хрватској предала списак од 40 лица процесуираних пред српским судом за ратне злочине, међу којима је био само један хрватски „бранитељ” (Вељко Марић), док су остали били крајишки Срби, припадници ЈНА и добровољци.

А онда се десио случај Пурда. Наиме, полиција БиХ је 5. јануара 2011. на граничном прелазу Орашје ухапсила хрватског ветерана Тихомира Пурду из Вуковара, за којим је српско правосуђе расписало потерницу по оптужбама за ратне злочине. Међутим, Пурде није било у евиденцији српског тужилаштва за ратне злочине.

Убрзо је и та мистерија разјашњена. Пурда је као припадник ЗНГ заробљен у Вуковару у новембру 1991. и извесно време је провео у српским затворима, када је против њега отворена истрага за убиство припадника ЈНА на вуковарском ратишту, коју је водио Војни суд у Београду. Пурда је размењен пре него што је истрага окончана, па је много година касније, када је СРЈ поново примљена у чланство Интерпола, по налогу војног суда за њим расписана међународна потерница, свакако пре него што су основани тужилаштво и суд за ратне злочине, који су по сили закона преузели и предмете бивших (угашених) војних тужилаштава и судова.

Иако су формално преузели списе војних судова, ти списи су остали у ковчегу све до Пурдиног хапшења. А поред Пурдиног списа у ковчегу се нашло и много других незавршених предмета против хрватских „бранитеља” са којима у српском тужилаштву једноставно нису знали шта да ураде.

Српски тужиоци су Пурду саслушали у Сарајеву, а двојицу саокривљених у Вуковару, па су одустали од гоњења, након чега је Пурда као национални херој председничким авионом из Сарајева пребачен у Загреб, где му је припремљен величанствен дочек.

У тој „Пурдиној кутији” налазила се и оптужница против 44 оптуженика, од којих само четворица нису били у српским затворима. Међутим, оптужница никоме од њих није била уручена, па је, по договору српског и хрватског тужилаштва, та оптужница достављена министарству правде РХ како би преко надлежних судова била уручена оптуженима од којих се очекивало да уложе приговоре, „па ће се видети шта даље”. Приспеће ове оптужнице у Загреб изазвало је „велику фрку” која је резултирала доношењем Закона о ништавости одређених правних аката судова ЈНА, СФРЈ и Србије, који је и данас на снази.

У тој „Пурдиној кутији” има још којечега. Знам за две правоснажне пресуде по којима је осуђено 12 припадника ЗНГ за убиство 21 српског цивила у Вуковару, од којих су шесторица осуђени на смртне казне. И они су отишли у размену, али не у затвор, већ на слободу.

На основу хрватских потерница, до сада је широм света ухапшено 156 Срба, међу којима су и неки припадници ЈНА. Њих 53 су изручени Хрватској. У хрватским затворима тренутно је 31 Србин процесуиран за ратне злочине.

Нисам чуо да је иједан хрватски политичар барем споменуо да се и Срби процесуирају пред хрватским судовима, а нисам чуо ни глас српских политичара да се буне против „масовног” процесуирања Срба за ратне злочине пред хрватским судовима. Хрватска се понаша као да су њихови бранитељи „свете краве”, док Срби чувају „универзалност” свог закона као очи у глави али без већих ефеката у његовој примени.

Документационо-информациони центар „Веритас”

Извор: Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*