Седам најлепших тврђава на територији Србије

1

Широм наше земље налази се око две стотине локалитета са остацима тврђава и утврђених градова.

На територији данашње Србије још од античких времена грађена су величанствена утврђења, а након много векова и разарања су очуване остале само тврђаве које су војну функцију задржале и у средњем веку, под влашћу Османлија.

Како је истакнуто на сајту Туристичке организације Србије, већина ових тврђава и утврђених градова је дограђивана и прилагођавана развоју ратних техника, а неке од њих биле су претече савремених српских градова.

Бачка тврђава

Ово средњовековековно утврђење у близини војвођанског града Бача подигнуто је између 1338. и 1342. године, у време угарског краља Карла Роберта, а коначан облик добила је један век касније. Према категоризацији Републичког завода за заштиту споменика културе, овај замак је проглашен за добро од изузетног националног значаја.

Петроварадинска тврђава

На десној обали Дунава, на петроварадинској стени, налази се позната тврђава, подигнута на месту једне раније средњовековне грађевина. Овај замак изградила је Аустрија, а подизање тврђаве је трајало од 1692. до 1780. године, због непрестане опасности од Османлија и чињенице да је граница са Османлијским царством била веома близу. Прво насеље је на овом тлу постојало око 4500. пре наше ере, а према неким новијим сазнањима, могуће је да је још раније.

Нишка тврђава

У самом центру данашњег Ниша, на десној обали Нишаве, уздижу се остаци чувене Нишке тврђаве, на чијој су територији људи живели и пре два миленијума. Једна је од најочуванијих на Балкану, а турска тврђава на овом месту подигнута је (за само годину дана) на остацима античког и средњовековног утвђења. Први писани извори о обнови ове тврђаве потичу из 1165. године, када је византијски историчар Хонијат написао да је цар Манојло I Комнин и сам Ниш окружио зидовима.

Београдска тврђава

Утврђење око којег се развијао и ширио данашњи Београд на овом месту је први пут подигнуто почетком I века као палисада, а у каснијим вековима су на овом месту подизани римски каструм, византијски кастел, средњовековна утврђена престоница Српске деспотовине и аустријско и, касније, османлијско артиљеријско утврђење.

Смедеревска тврђава

Деспот Ђурађ Бранковић подигао је у првој половини XV века на ушћу реке Језаве у Дунав смедеревско утврђење, по којем је касније назван Смедеревцем. Реч је о класичној воденој тврђави (окруженој водом), грађеној по узору на Цариград и његове бедеме. Једна је од највећих тврђава Старог континента.

Пиротска тврђава

Утврђење крај Нишаве, на територији данашњег Пирота, подигнуто је током владавине кнеза Лазара на овом тлу, а данас је већим делом очувано. Верује се да је пиротски град подигао војвода Момчило с јужних Родопских планина, због чега је утврђење названо Момчиловим градом.

Голубац
Овај споменик културе од изузетног значаја налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, на самом улазу у Ђердапску клисуру. Голубац се први пут у писаним изворима помиње у угарским документима из прве половине XИВ века. Још увек није утврђено ко је поставио прве темеље, али је њима Горњи град подигао један православни великаш, о чему сведочи капелица четврте куле.

1 КОМЕНТАР

  1. ПАД БЕОГРАДА ПОД ТУРСКУ ВЛАСТ 1521. ГОДИНЕ

    Турци су освојили Београд 1521. године. Припреме за овај поход вршене су у Турској веома брижљиво, а покренуо их је, одмах по ступању на престо, Сулејман Величанствени (1520-1566).

    Прилике у Београду потпуно су одговарале турским намерама. Град се налазио у веома лошем стању, запуштен. Банови нису могли да се супротставе великој турској офанзиви, чак и да су предузели све што су могли.

    За разлику од својих претходника, Сулејман је кампању започео пресецањем могућих веза Београда са Угарском. У јулу 1521. године су заузети Шабац и Земун.

    После тога опсада Београда је прешла у последњу фазу. Крајем јула пред град је стигла главнина турске војске на челу са султаном. Његов логор се налазио код Земуна, одакле је посматрао развој борбе. Напад је био организован с три стране: са савске, с обале Дунава и Ратног острва. Почетком августа почели су први напади на опсађени Београд, усмерени пре свега на Доњи град који су преко Саве нападали јаничари Пири-паше. Браниоци Доњег града нанели су јаничарима огромне губитке, али су се ипак морали повући у Горњи град. У Будиму се већ 10. августа знало да је варош заузета и да се становништво и војска налазе у тврђави, која још увек пружа отпор непријатељу. Предаја града била је само питање времена. Пошто помоћ није стизала, последњих дана августа заповедници града су ступили у преговоре са султаном.

    За предају тврђаве тражили су слободан прелаз за све браниоце. Пошто је султан прихватио овај предлог, Београд је Турцима предат 29. августа и први одреди јаничара ушли су у београдску тврђаву. Одмах су истакнуте разнобојне турске заставе на градским кулама, а војска и становништво напуштали су Београд. Неколико дана касније султан Сулејман Величанствени прешао је у Београд и пошто је разгледао град, наредио је да се обнови и да се хришћанске цркве претворе у џамије. Београд је снабдевен јаком војном посадом, великим бројем топова и потребног оружја. Пошто су обављени најважнији послови и награђени заслужни појединци, султан је напустио пограничне области које је обишао на свом повратку у Цариград. Турци нису наставили ратовање у Угарској. Циљ похода је било освајање Београда.

    И док је угарски део посаде напустио град и одвезао ce бродовима на север, султан је, упркос датим обећањима, део српских бранилаца и становника преселио у Цариград.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*