СЕРГЕЈ АЈЗЕНШТАЈН: РЕВОЛУЦИОНАРНИ РУСКИ РЕДИТЕЉ

0

Један од највећих филмских режисера у историји филмске уметности, Сергеј Михајлович Ајзенштајн, је био један од првака режије који су пригрлили монтажу као начин причања приче, начин манипулисања времена и простора повезивањем јукстапозиција у сценама.

Ајзенштајн је рођен 23. јануара 1898. у месту Рига у Латвији. Ишао је у гимназију, математички смер, како би се припремио за инжењерску школу, али се истовремено бавио глумом док је био студент у дечијој позоришној трупи. Године 1915. уписао је Петроградски институт цивилног инжењерства, универзитет који је похађао и његов отац. Но оно за шта је пођеднако показивао интересовање као и за инжењеринг, били су уметност и позориште. Током фебруарске револуције 1917. Ајзенштајн је био добровољац у милицији а био је и члан инжењерских јединица Руске армије. У пролеће 1918, након октобарске револуције 1917, прикључио се и Црвеној армији. Његов отац је контра томе био присталица Беле армије Русије, па је тако својевремено и емигрирао. Године 1920. Ајзенштајн је уписао Општу Академију у Москви, где се придружио првој радничкој позоришној трупи Пролетцулта где се бавио дизајном костима као и сценографијом. Сарађивао је са више експерименталних позоришних трупа у то време. Поред успеха у позоришним подухватима, Ајзенштајн је са полетом пригрлио филм као медиј уметничког изражавања који је на најбољи начин могао да прикаже комунистичке идеје и идеале. Од самог почетка своје каријере као режисера заузео је теоријски приступ. Идеја обраде филмског материјала како би се ултимативно креирао филмски језик изражавања, постала је позната као ˝монтажа˝.

Овај теоријски приступ филмској уметности може се јасно видети у првом играном Ајзенштајновом филму Штрајк˝ из 1924. Иако је ˝Штрајк˝ базиран на агитпроп позоришном комаду, нико то не би ни приметио, пошто је сам филм кроз Ајзенштрајнову грозничаву филмску машту постао симбол висцералне сликовитости, монтиране да постигне максимални утицај на публику. Нарација филма је углавном изгубљена у нападу сликовитог изражаја, но упркос томе, дело остаје један од филмова који је са собом донео толика изненађења , у целој историји кинематографије. И чак би се овенчао славом најбољег филма да управо Ајзенштајнов следећи филм није показао да је један од најбољих филмова икада направљених, а то је филм ˝Оклопњача Потемкин˝ , запаљиво ремек дело из 1925. Линеарнији наратив је дозвољавао налет слика и такву монтажу филма који су изазивали емотивни набој код публике. Сниман са прецизношћу филмског журнала, филм посвећен причи о морнаричкој побуни у Одеси 1905. године створио је једну од најпознатијих филмских секвенци у уметности 21. века: степенице Одесе се сигурно налазе међу онима које су најцитираније, најимитираније као и највише пута пародиране у историји филмске уметности. Ајзенштајнов успех са Потемкином био је моменталан и светски. Али су се политички проблеми назрели већ приликом снимања његовог следећег хита ˝Октобар: десет дана који су потресли свет˝ из 1928. У том филму чије је снимање започето 1927, а као омаж Октобарској револуцији из 1917, Ајзенштајн је планирао много опширнији и разрађенији сценарио којим би приказао своју теорију ˝дијалектичке монтаже˝ на максималном нивоу. Међутим, до момента када је снимање филма завршено Стаљинов режим политичке и културолошке цензуре је ступио на снагу, што је изазвало и те какав хаос у садржини филма и његовом крајњем облику. Када је филм коначно приказан 1928, већ су се десиле битке војеване против културне бирократије и сваку је Ајзенштајн изгубио.

Његов следећи филм „Старо и ново“ , његов хвалоспев колективној земљорадњи, показало се да је јако конвенционалнији и пропагандни материјал, али је чак и он био подвргнут цензури.

Увијајући се под притиском Стаљинистичког режима, Ајзенштајн је прихватио понуду да ради у иностранству, што је водило броју незавршених пројеката у Америци, као и спектакуларном дебаклу филма ˝Живео Мексико˝, који никада није завршен, а као преузет од стране продуцената бива претворен у три филма ˝Време на сунцу˝ , ˝Грмљавина над Мексиком˝ и ˝Дан смрти˝, сви рађени у периоду од 1935. до 1938.

Ајзенштајн се вратио у СССР 1935, где је спирално упадао у проблем или пак био у добрим односима са Стаљиновим режимом. Његови преостали филмови – Бежин луг (1937), Александар Невски (1938), Иван Грозни (три дела) су јасно били обележени тензијом политичких промена у које је Ајзенштајн био увучен. И сам његов приватни живот био је истумбан. Женио се два пута због притиска политичког режима, али ни један од бракова никада није био конзумиран. Његови сачувани дневници који су скоро публиковани као ˝Бесмртна сећања˝ су препуни записао о његовим заљубљивањима у многе младе момке, укључивши и његовог личног асистента Григорија Александрова . Обично се заљубљивао у момке којима је помагао у едуковању и започињању каријера. Чак су и његови цртежи, који су били изложени приликом обележавања стогодишњице његовог рођења, приказивали хомосексуалне активности међу мушкарцима.

Ајзнштајн је, без обзира на сво цензорство и проблеме на које је наилазио, оставио позамашни легат за собом. Његови филмови откривају његову узастопну привржености експериментисању са формом.

˝Александар Невски˝, његов први звучни филм, садржи такве спектакуларне сцене, а поготово ону познату сцену Битке на леду, као и неупоредив музички скор Прокофјева за филм.

„Иван Грозни“, интензивно експресионистичка студија политичке моћи и корупције, са фантастичним сетовима, богатим костимима, и авангардним хиперболичним осветљењем, приказује такав контраст свим његовим пређашњим радовима.

Код њега није било динамичке монтаже, већ се филм ослањао на продужене сцене у којима су дијалози, звучни ефекти и музика били од огромне важности. „Иван Грозни“ је филм који је указивао на нове операционе могућности код филма. Као додатак томе „Невски“ је , као и „Иван“ добио на важности самим фантастичним извођењем Николаја Черкасова, илити „златног Адониса“ како су га другачије звали, а око кога је режисер обигравао.

Све у свему од првог до задњег филма, Ајзенштајнова каријера је била једна од оних контроверзнијих, али је он у историји филма засигурно остао један од најпознатијих режисера и прави примерак правцатог уметничког интелекта.

Приредила: Јелена А.

optimist.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*