Sergej Železnjak: NATO NA KOSOVU ŠTITI MAFIJU!

Na Kosovu i u Crnoj Gori NATO štiti kriminalne režime i pokriva trgovinu narkoticima, šverc cigareta i trgovinu oružjem... Neophodno je početi proces razoružavanja Balkana

0

U toku je aktivno uspostavljanje multipolarnog sistema međunarodnih odnosa. Novi geopolitički savezi formiraju svoje konture. Stvaraju se principi i pristupi koji garantuju uspešnu konkurenciju globalnih centara. Korak po korak odlazi u prošlost  koncept svetskog poretka zasnovanog na principu dominacije „jedne supersile i jednog vojnog bloka“.

Međutim, proces demontaže jednopolarnog svetskog poretka odvija se bolno, i stremljenje za zadržavanjem globalne hegemonije dovodi do održavanja starih i stvaranja novih žarišta napetosti u mnogim zemljama i regionima. Balkan, koji se nalazi na raskrsnici civilizacija, jasan je odraz dramatične slike globalne transformacije i svetskih protivrečnosti.
Balkan, Kavkaz i Srednja Azija

* Približno na istoj geografskoj širini 42,7 nalaze se Kosovo Polje, glavni grad Bugarske – Sofija, glavni grad Kirgistana – Biškek, poznati vrh Kavkaza – planina Kazbek i čitav niz drugih značajnih za svetsku civilizaciju mesta u Evropi i SAD. Govorimo o veoma važnoj međuzavisnosti, još uvek ne u potpunosti istraženoj od strane nauke. Pritom, geopolitička paralela Balkan-Kavkaz-Srednja Azija takođe je  dovoljno jasno uočljiva. O tome očigledno svedoče mnogi istorijski, humanitarni, vojno-politički, ekonomski i drugi faktori.

* S jedne strane, Balkan je geografski jugo-istočna Evropa. Potpuno je razumljivo i to da orijentacija zemalja regiona ka evropskim zemljama ima svoje geopolitičke i ekonomske osnove. S druge strane, Balkan za evroazijsku civilizaciju ima strateški značaj jednak onome koji ima kavkaski region ili regioni Centralne Azije. Štaviše, evroazijskoj civilizaciji je za prosperitetan razvoj jednostavno životno neophodno da se na Balkanu, Kavkazu i u Centralnoj Aziji održi ravnoteža interesa, što će rezultirati mirom i stabilnošću. Ovo dobro razumemo i mi, i naši oponenti.

* Podaci o geografskim širinama

Gazimestan, Kosovo Polje 42.6906604
Manastir Ostrog, Crna Gora 42.6751
Sofija, Hram Svete Petke 42.6977082
Novi Atos, Abhazija 43.0857705
Planina Kazbek, Kavkaz 42.6967177
Biškek, Kirgistan 42.8746212
Santjago de Kompostela, Španija 42.8782132
Boston, SAD 42.3600825

Srbija – „Pijemont Balkana“

* Naziv „Pijemont Balkana“ Srbija je dobila još 60-ih godina XIX veka, pretendujući na ulogu jezgra, oko kojeg je, po njenoj zamisli, trebalo da se ujedine slovenske pravoslavne države, budući da ih je oslobodila jarma Otomanske imperije. U HH veku Srbija je dva puta bila u prilici  da izvrši ujedinjujuću misiju. Posle Prvog svetskog rata – u ulozi predvodnika  Kraljevine SHS, a od 1929. godine – Jugoslavije. Po završnici Drugog svetskog rata, Beograd je već postao centar integracijskog projekta ogromnih razmera – Socijalističke Jugoslavije i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih. U suštini, bio je to prvi uspešan pokušaj uspostavljanja principa multipolarnosti savremenog svetskog poretka.

* Danas je očigledno da je u Srbiji i regionu u toku intenzivna potraga za novim modelom, koji će Balkanu u XXI veku obezbediti mir, stabilnost i konkurentnost. Ove ideje, na jedan ili drugi način, nalaze svoj odraz  u koncepciji „B4“ i projektu Balkanske carinske unije. Ovim pitanjima biće posvećen veći deo agende Balkanskog strateškog dijaloga. Razume se, nacionalni dijalog o Kosovu na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića takođe govori o potrazi za putevima za izlaz iz posledica krvave drame raspada Jugoslavije.

* Po mom mišljenju, trebalo bi izdvojiti tri ključna faktora, neophodna za formiranje novog konkurentnog balkanskog modela XIX veka, a to su: demilitarizacija, suverenizacija i solidaran pristup učesnika dijaloga.
Razoružati Balkan

* Balkan, kao raskrsnica civilizacija i sledstveno tome koncentracija napetosti, nije slučajno deklarisan kao „Bure baruta Evrope“. Oba svetska rata na najdirektniji način vezana su za Balkan. Protivrečnosti nagomilane vekovima i iz generacije u generaciju sticana veština ratovanja i danas rizik od eskalacije bilo kakvog konflikta u oružani sukob čine vrlo visokim.

* Zato sve razumne i odgovorne političke snage u svetu moraju da potpomažu demilitarizaciju Balkana. Nažalost, NATO kao vojni instrument hegemonije bipolarnog, a kasnije jednopolarnog sveta, preživevši kao rudiment hladnog rata, danas predstavlja glavni izvor nestabilnosti i sukoba na Balanu.

* Na teritoriji Kosova i u Crnoj Gori upravo NATO štiti kriminalne režime i pokriva trgovinu narkoticima, šverc cigareta i trgovinu oružjem. Stoga je neophodno izdejstvovati odlazak američke baze Bondstil iz Kosova. U Crnoj Gori, uvučenoj u NATO protiv volje većine građana, treba  organizovati i sprovesti narodni referendum, koji će odrediti žele li Crnogorci ili ne da budu deo vojno-političkog bloka, koji ih je bombardovao i pucao po njima 1999. godine. Takođe je neophodno zaustaviti dalji raskol u Makedoniji, sa ciljem uvlačenja zemlje u NATO. Upravo postojanje ovih, do danas nerešenih problema, objašnjava  spremnost Srbije za kupovinu ruskog oružja.

* Rusija je spremna da isporuči Srbiji potrebnu količinu naoružanja, i to je još jednom potvrdio ruski vice-premijer Dmitrij Rogozin tokom nedavne posete prilikom inauguracije srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Sposobnost operativnog razmeštanja, raspoređivanja i uspešne primene borbene tehnike koju je Rusija pokazuje u Siriji, danas predstavlja veoma ubedljiv faktor. Ali ovaj faktor istovremeno može biti iskorišćen kao ubedljiv  argument za početak procesa razoružanja Balkana. Siguran sam da Balkan ne treba da bude poligon za geopolitičke eksperimenta velikih sila, jer što je manje vojnih komponenta u aktivnostima balkanskih država, mirnije i spokojnije će živeti narodi Balkana, Evrope i Rusije.
Nema besplatne večere

* Pitanja, povezana na jedan ili drugi način s gubitkom nacionalnog suvereniteta, prisutna su takoreći na svakom susretu sa našim balkanskim kolegama. Predajući korak po korak svoje državne funkcije spoljnom upravljanju, šta dobijaju zauzvrat balkanske zemlje? Samo nova opterećenja i nove obaveze. Međunarodni krediti se, po pravilu, „pojedu“, pre nego što stignu do kapitalnih projekata. Za „besplatne“ pristupne fondovi kasnije će morati da plate sopstvenom zemljom, kao što se to desilo u drugim novo-evropskim državama. Zbog toga pitanje vraćanja i očuvanja ranije izgubljenih nacionalnih ovlašćenja već dovoljno ozbiljno stoji pred balkanskim političkim elitama i u budućnosti to će se samo povećavati. Bez nacionalnog suvereniteta balkanskih država i poštovanja njihovih nacionalnih interesa od strane najvećih svetskih država, nadati se miru i prosperitetu na Balkanu bilo bi naivno.

* Pitanja nacionalnog i verskog identiteta na Balkanu posebno su osetljiva. Upravo balkanske međunacionalne protivrečnosti često su u istoriji bile okidač dramatičnih događaja, kao što je krvavi raspad Socijalističke Jugoslavije.

* Zato je danas aktuelno pitanje formiranja solidarnih pristupa, koje bi gradili sami Srbi iz centralne Srbije, kosovski, crnogorski i bosanski Srbi i mnogobrojna srpska dijaspora. Takođe je važno
da Srbi pokažu solidaran pristup prema Crnogorcima, bez obzira na raskole koje u Podgorici pokušavaju da stvore autori opasnih etnopolitičkih eksperimenata.
Očuvati identitete

* Ovo bi bila dobra osnova za konstruktivni dijalog sa Albancima, kosovskim Albancima, Bošnjacima, Hrvatima, Muslimanima i drugim balkanskim narodima. Što se tiče spoljnih ključnih zemalja i međunarodnih organizacija, njihov zadatak se sastoji u tome da održavaju i jačaju pozicije balkanskih partnera, i da na svaki mogući način promovišu aktivni unutrašnji dijalog samih balkanskih zemalja.

* Takvi solidarni pristupi svih učesnika procesa koji se odvijaju na Balkanu, rezultiraće uravnoteženim interesima pre svega samih balkanaca. Oni će doprineti formiranju obostrano prihvatljivih rešenja na nivou država i međunarodnih organizacija. U ovom procesu, uslovljavajući pristupi i nametanje bilo kakvih rokova bili bi  kategorički neprihvatljivi.

* Sam proces razvijanja solidarnih pristupa doprineće smanjenju nivoa konfliktnosti između država regiona i približiće narode Balkana  razumevanju šta je ono što ih ujedinjuje,  a šta je etnička i verska osobenost, koja zahteva poštovanje i razumevanje od strane drugih naroda. Ovakav proces je u velikoj meri jedinstven i biće od koristi  ne samo Balkanu, multinacionalnoj Evropi i multinacionalnoj Rusiji, već i ljudskoj civilizaciji uopšte.

SERGEJ ŽELEZNJAK, Informer

POSTAVI ODGOVOR

*