ШЕРОН СТОУН: Одрасла сам на српској кукурузи!

0

„Тета Милунка је често правила хлеб од кукурузног брашна и увек је нама слала половину. Све са њима смо делили, као да смо били једна породица. Сећам се да сам код њих често вечерала тај кукурузни хљеб удробљен у млеку. То је тако лепо, и тај укус никада нећу заборавити…“

Шерон Ивон Стоун је рођена 10. марта 1958. године у Мидвилу (Пенсилванија). Њена мајка Дороти је била чистачица, а отац Џозеф радник. Циљ њене мајке је било да њена дјеца буду интелектуалци, а не радници. Шерон има два брата, Мајкла и Патрика и сестру Кели. Мајкл је глумац. Прву улогу је добила 1980. године у филиму Вудија Алена „Стардаст Меморис“. Највећи је успјех постигла у филму „Ниске страсти“ 1992. године. Номинована је за Оскар 1994. године за улогу у филму „Касино“.

„Моји најдражи пријатељи, од детињства до данас, јесу Милица и њен брат Душан. Они су ми као брат и сестра. Рођена сам у Мидвилу, малом месту у близини Питсбурга. У близини су становали Милица и Душан. Моји родитељи, Џо и Дороти, пореклом су из Ирске, а њихови Милорад и Милунка из Србије. Родитељи су нам радили заједно у оближњој фабрици, а ми смо се дружили непрестано.

Тета Милунка је често правила хлеб од кукурузног брашна и увек је нама слала половину. Све са њима смо делили, као да смо били једна породица. Сећам се да, да сам код њих често вечерала тај кукурузни хљеб удробљен у млеку. То је тако лепо, и тај укус никада нећу заборавити.

Волели смо се, помагали, делили проблеме и сиромаштво. Они су нам били до коске привржени, гостољубиви, пуни разумевања, племенити. У свему смо се помагали.

Сећам се да се мој отац отровао и пао на послу, први је дотрчао да му помогне чика Милорад и није чекао хитну помоћ него га је однио до оближње болнице.

Имала сам проблема у школи, не зато што сам била лош ђак, напротив, била сам најбоља, па су ме друга дјеца мрзела и називала бубалицом. Милица и Душан, и мој брат, штитили су ме и помагали у свему. Заједно смо учили, правили планове за будућност. Онда су ме због високог степена интелигенције 154, у 15. години, пребацили из школе Сегер на универзитет Единборо. Мени најдржае особе биле су физички удаљене, али близу мени у свему.

Када сам се задевојчила, и када су неки момци почели да ми се удварају, а ја сам их надмено одбијала, многи су желели да ми се освете. Неки су се договарали да ме групно пресретну и силују. Због тога су ме Душан и Мајкл стално пратили.

Милица ме је наговорила да се пријавим на такмичење за мис. Тако је почела моја каријера због које сам се преселила у Њујорк. Они су наставили и даље да ме подржавају, савјетују и воле до неба. До дан-данас делимо све тајне, све радости и невоље.

Милица и Душан су много помогли да се мој брат извуче из пакла дроге, због тога им се посебно захваљујем.

Наш однос је био више од игре, прерастао је у трајну вредност, у пријатељство за сва времена. Захваљујући тој релацији, стекла сам снагу, моћ, самоувереност, самосталност…

Тетка Милунка, која је из Чачка, много нам је причала о Србији, а чика Милорад који је пореклом са Косова, много нам је причао о свом завичају. За време бомбардовања 1999. године, показивао нам је фотографије цркве у којој је крштен, а која је срушена. Милица и Душан су недавно били у Србији, причали су ми о свему. И сада много брину због те неправде везане за Косово. Заједно смо размишљали да организујемо неки јавни протест, али у америчким медијима, на жалост, објављује се само што иде у корист Албанцима, јер је њихов лоби веома јак.“

 

 

Седмица

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*