Šest vekova misterije Svetinje u Smederevskoj tvrđavi

0

Mali grad, dvor despota Đurđa i Proklete Jerine, arheološki je istražen, ali šta se krije ispod 11 hektara Velikog grada, poslednje prestonica Srbije Srednjeg veka, niko ne zna.

Zna se, jedino, da Smederevo poseduje čudotvorno svetilište čija je lokacija misterija koja traje šest vekova.

Jedan od Apostola Hristovih i Jevanđelista, Sveti Luka, počivao je na tlu smederervske Tvrđave u Sabornoj crkvi Blagoveštenja. Despot Branković otkupio je čudotvorne Mošti Svetog Luke za 30.000 dukata, verujući da su poslednja zaštita i spas srpske despotovine.

Uprkos mnogim pokušajima, vekovima nije odgonetnuta tajna gde se nalaze ostaci ove svetinje u smederevskoj Tvrđavi.

Prema predanju, apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i obesili ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj. Sahranjen je u Tivi, glavnom gradu Beotije, gde su se očudotvorne mošti nalazile do druge polovine 4. veka, kada su prenesene u Carigrad, u vreme cara Konstancija.

Đurađ Branković je 1453. godine preneo mošti apostola Luke u Smederevo, odakle su 1459. odnete u Bosnu, a potom 1463. u Dubrovnik, pa u Veneciju.

Čvrsto verujući da je čudo izbavljenja srpske države moguće, srpski vladar je odlučio da svetinju prenese iz epirskog grada Rogosa u Smederevo. Za otkup je plaćeno trideset hiljada dukata koje je u ime poklona morao dati sultanu i pašama u Jedrenu.

Srbi su, uz pomoć turskog zapovednika Rogosa, kroz tajni prolaz dospeli do kule u kojoj su mošti čuvane, te su ih u najvećoj žurbi i tajnosti odneli iz Rogosa i preneli u novopodignutu Đurđevu prestonicu, Smederevo.

Put kojim su mošti stigle u Srbiju nije poznat. Zabeleženo je samo to da je jedno konačenje učinjeno u manastiru Gračanici.

Bilo je to polovinom petnaestog veka.

Tako je bogočuvani grad Smederevo dobio novog zaštitnika čiji će kult u narednim godinama izaći iz okvira gradskih zidina i postati najznačajniji kult u Srbiji.

sd-tvrdjava1

Prenos moštiju

Dvanaesti januar 1453. godine. po starom kalendaru ustanovljen je kao praznik prenosa moštiju.
Bio je to sve samo ne običan dan za žitelje prestonog grada Smedereva dok je okrnjena srpska država brojala poslednje dane.

Litija u kojoj je kovčeg sa moštima nošen prošla je ulicama grada i oko njegovih zidina u nameri da ih utvrdi i učini neosvojivim.

Litiju je pratio despot Đurađ Branković sa porodicom: suprugom Irinom, sinovima Grgurom, Stefanom i Lazarom, kćerima Jelenom i Marom. Zabeleženo je da su dolazak svetinje pratili “svi episkopi srpski, časni igumani i đakoni u čistim odeždama i sa časnim krstovima kao i svo plemstvo srpsko”.

Mošti su pohranjene u Sabornu crkvu Blagoveštenja koju je, kako je zabeleženo, Đurađ gradio po uzoru na Resavu- zadužbinu despota Stefana. Veruje se da smederevski hram nije zaostajao za uzorom, ni po veličini kao ni po uređenosti.

Međutim, kakva je bila sudbina crkve nakon pada Smedereva 1459. nema nikakvih podataka.

Postoje verovanja da je nakon konačnog pada grada u ruke osmanskih osvajača crkva porušena, verovatno posle 1460. godine, a da su njeni fragmenti uzidani u tursko kupatilo – hamam, kao i u Vodenu kulu na ušću Jezave u Dunav, koju su Turci podigli radi bolje odbrane grada.

U hramu je, kako se takođe verovalo, prvobitno sahranjen i sam despot Đurađ Branković.

Kada su pre tri decenije otkriveni ostaci sakralnog kompeksa, koji je nedavno restauriran, verovalo se da je reč o Blagovešetnskoj crkvi. Nade su se brzo raspršile, jer je odmah bilo jasno da je crkva Blagoveštenja morala biti daleko veća i reprezentativnija. Tako, ostaci crkve Blagoveštenja do danas nisu pronađeni.

Poslednji ozbiljniji pokušaj bio je u aprilu 2010. godine

Tada je obavljeno geomagnetno snimanje podzemlja Velikog grada, a za ovo angažovani su nemački stručnjaci. Nakon snimanja, mesecima je trajala izrada satelitske mape u Arheološkom institutu u Frankfurtu.

Geomagnetno istraživanje trebalo je da otkrije ostatke čvrstih predmeta i zidanih objekata na dubini do tri metra. Na snimcima, nažalost, nije pronađeno ništa.

Tada je kao velika prepreka navedeno rastinje zbog kojeg komplikovana aparatura za snimanje terena nije mogla da snima celokupno podzemlje.

Posle ovoga, ostala je nova nada da se negde, na neistraženim delovima, ipak nalaze ostaci svetinje.
Ostaci sakralne građevine u kome su se se čuvale mošti Svetog Luke, koji se i danas smatra zaštitnikom Smedereva, su misterija, a arheolozi se nadaju da će u budućnosti otkriti ovo, najsvetije mesto u Smederevu.

IzvorSDCafe.rs

POSTAVI ODGOVOR

*