Сибир: Ово је рупа која је СССР донела милијарде

0

Совјети су започели с градњом рудника у екстремно тешким климатским условима

Совјетски геолози Јуриј Kабардин, Екатерина Елагина и Виктор Авденко били су на експедицији 1955. године када су пронашли трагове вулканског камена кимберлита, не знајући да ће то променити будућност Совјетског Савеза.

Јуриј Kабардин, који је предводио судбоносну експедицију на исток Сибира, награђен је Лењиновом наградом, а Совјетски савез с једним од најбогатијих рудника на планети. Наиме, трагови кимберлита упућивали су на присутност дијаманата што се на крају показало тачним.

Већ 1957. године Совјети су започели с градњом рудника у екстремно тешким климатским условима. Дали су му име „Мирни“ или скраћено „Мир“, а из њега је до 2004. године извађена вредност од око 17 милијарди евра. Те године рудник је затворен као друга највећа рупа икад ископана на лицу земље, одмах након Бингам Kењон рудника.

Његова дубина и данас износи 525 метара, с дијаметром од 1200 метара, а услови у којима су радили радници и постројења готово су легендарни. Зима је трајала пуних седам месеци, а била је толико немилосрдна да су гуме и метал свакодневно пуцали, а смрзавало се и гориво.

Сва постојења за сортирање и обраду кимберлита и дијаманата морала су да буду саграђена десетинама километара далеко од рудника, јер су око њега током летњих месеци једноставно – тонуле. Тоеком 60-их година прошлог столећа из њега се годишње вадило око две хиљаде килограма дијаманата, а при самом дну то је кроз године пало на 400 килограма годишње.

Највећи дијамант у Миру је пронађен 1980. године. Дијамант невероватне тежине од 68 килограма назван је „26. конгрес Kомунистичке партије Совјетског савеза“

Новац од дијаманата извађених из Мира и околних рудника помогао је СССР-у да постане светска велесила која ће парирати САД у Хладном рату. Иако је рудник у првобитном облику затворен, он је делимично наставио да функционише у облику мреже подземних тунела из којих се и даље ваде дијаманти
Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*