Симо Крајишник: Туристи са великим Т или Кад је гуза важнија од образа

0

Сезона летовања jе завршена, али утисци и анегдоте са мора и планина на којима су српски туристи провели дане свог годишњег одмора се још препричавају.

Моја омиљена категорија српских туриста су Туристи који су летовање провели на хрватском приморју, а у повратку одлучили да скокну на једнодневни излет до Сарајева, на 10 или 20 ћевапа са луком, како би по повратку у домовину, причали да боље и укусније ћевапе у животу нису јели. Најчешће се ова дирљива сцена кркања, овековечи и неком фотографијом, која се одмах поставља на друштвене мреже, па Срби лајкују и јавно жале за дивним југословенским временима кад се путовало и јело, баш, баш.

Дакле, моји омиљени туристи су они који себе у потпуности предају ужитку, хедонизму, индивудализму, црном луку, месним прерађевинама и предивним морским пределима, нама суседне и увек пријатељски настројене државе. То су они који се не оптерећују таквим глупостима као што је ближа или даља историја, етнички односи и сличне којештарије.

Моје срце нарочито заигра када ове морске приче слушам ту негде око 5. августа, када се у Книну обележава прослава херојске акције којом је довршен пројекат Миле Будака.

marko-perkovic-tompson-proslava-oluje-620x350

Зашто су то моји омиљени туристи? Па зато што се ја, овако примитиван, конзервативан и ништаван, стално присећам оних сцена, колоне, крви, дечијег плача, унезверних погледа и на тај начин мучим себе. Сетим се и тог неког Јасеновца, Маспока, те Олује као њихове логичне последице.

Ови Туристи немају таквих проблема. Они су се упутили ка мору. Они желе да пливају и роне у Јадрану. И нема те Олује или сећања које ће их спречити да ту намеру и остваре, јер Јадранско је море најлепше на свету. То ваљда сви знамо.

Најчешће су то туристи који поред овог travel ентузијазма, у себи носе и огроман набој националног помирења, па ћемо неретко чути и приче о томе како нису имали ниједан проблем што су из Србије, како је газда апартмана диван човек  који их је частио црним вином из равнокотарских винограда, те како осим пар мрких погледа ка београдским или новосадским таблицама није било већих неугодности. Хрватска је јединствена и по томе што се успешним летовањем сматра чињеница да ти нису поломили ауто или опсовали ћетнићку матер.

Е сад, то помирење које проносе наши насмејани пуританци, из угла разборитог човека је мало дискутабилно, јер супротна страна никада, ни речју ни делом, није показала ништа осим деструкције, агресије и монструозних оптужби на рачун Срба и Србије. На ритуалној мржњи према свему српском, одредили су своју националну припадност. Један су од народа који је своју нацију одредио негативно, на негацији друге, а не на позитивним вредностима и историјским испитима  своје етничке групе.

Поред овога, сви потези хрватске државе, на свим друштвено-политичким пољима, увек иду у смеру елиминисања српског фактора. Од имовинских закона којима се прогнаним Србима ограничава или одузима приватна својина, до на пример, циничних и морбидних захтева за повраћај манастирских крипти које је српско свештенство однело у Србију, пред најездом разуларених наследника поглавника и Будака. Ту је и отимање и присвајање српских писаца, научника и другог српског културно-историјског наслеђа.

И сада, у таквој консталацији, причати бајке о помирењу, може само крајње несвестан човек. Несвестан, малициозан или само површан, сасвим свеједно. Исходиште је исто-самопотирање. Са хрватском националном политиком, моћи ћемо се помирити тек када сами себи ископамо гробове и јаме, културне, историјске и (гео)политичке. Није да ми не радимо на томе, али има нас који ипак зазиремо од таквог помирења.

Један мој земљак, песник, сликовито је приметио да су ове ствари последица чињенице да је у Срба, гуза заменила образ, па како бисмо удовољили њеном величанству, образ је изгубио значај и постао сметња. Дакле, гуза жели да се сунча и осоли, а Бога ми и да презалогаји нешто мрсно. Како би испунила тај циљ, ништа јој не сме стати на пут. Сваку критику или неразумевање њеног хедонизма и себичности, гуза ће прогласити за примитивизам и простаклук. Тачно је, склони смо подметању гузе уместо образа. Ко год је хтео, тај нас је навукао, нема мамца који нисмо прогутали. Од вере за вечеру, Ватикана, преко Броза, до данашње малоумне безалтернативне флоскуле, али то је већ друга и много опширнија тема.

Овог лета преко поробљених ,,српских“ медија, мамци се изузетно агресивно бацају и са албанског приморја. Читави текстови хвалоспева албанском гостопримству и љубазности, те нетакнутим лепотама албанских плажа од Драча до Валоне. Не сумњам да ће се и овај тренд примити на део ,,грађанске“ Србије и да ћемо за коју годину, масовно лајковати селфије из ,,најновијег европског туристичког раја“. На ову албанску туристичку офанзиву, генијално се надовезују српски мегаломански, здравом разуму, тешко објашњиви, градитељски пројекти  аутопута за Драч, као и најновија верзија историје припремљена за српску децу, која поучава да су Албанци потмци Илира, које су зли Срби истерали, али је сад правда коначно задовољена.

Мој савет свим Туристима јесте да се при повратку из Хрватске, спусте само пар километара са аутопута, и посете меморијални центар Јасеновац, на коме ће их дочекати табла њихових домаћина, на којој по казивању хрватске председнице, лепе Колинде, стоји стари хрватски поздрав ,,Za dom spremni“. Три речи које о српско-хрватским односима говоре више него било која књига написана на ову тему.

c5a1bv4waaakonc

Такође, већи део пута по Кордуну, Лици, Банији и Далмацији, у којима је некад живео српски живаљ, испуњен је споменицима ,,страдалим хрватским херојима“ од руке ,,југо-србо-четничког агресора“. Ту су и крајње духовити графити о ,,српском породичном стаблу“, и безброј графита у којима је главна улога резервисана за латинично слово ,,У“, које им је из неког разлога, необично драго.

Посебно индикативан и враголаст је био један крик добродошлице на Кордуну ,,Srbska djeca došla vatat zeca, ubij djecu, spasi život zecu“.

monstruozna-poruka-u-hrvatskoj-ubij-srpsku-decu-spasi-zivot-zecu-foto

У једној реченици, можемо констатовати да је цела данашња Хрватска саткана од читавог колажа порука добродошлице гостима из Србије, што по зидовима, што по институционалним усмерењима хрватских пријатеља.

Онима који се, пак, упуте у Албанију, као најновији туристички хит, предлажем Жуту кућу, један од најважнијих албанских споменика културе, који би требао посетити сваки Србин. А, после тога, правац море и уживање. Пливање и сунчање.

У разговорима са неким од ових cro-Туриста, уверио сам се  у то како глобални систем фабрике за произдводњу безличних, потрошачких маса, делује на појединачном нивоу. То су људи који немају свест ни о каквој вишој вредности, ни о традицији, ни прецима, ни култури, ни историји, страдању, емпатији према ближњем или било чему вечном. Све почиње од њих, и све се завршава њиховом смрћу. Само да је гузи угодно.

Такође, са циничним осмехом се одбацује свака истина и чињенице о ратовима, прогону, затирању и етничком чишћењу јер ,,то су ствари које су иза нас и којима се оптерећују само смарачи“. Имамо и оне који кажу ,,ни ми нисмо били цвећке“, па је то ваљда, сасвим довољан аргумент за оправдање масовног етничког чишћења, и разних ,,кристалних ноћи“ изведених од стране хрватских редарственика.

И тако, када се све сабере и одузме, просечан Србин је опет, ништа друго, до Југословен. Он пазари у Идеи, ручак зачињава Подравком, пије Цедевиту, ждере Пиков паризер, летује на Хвару, верује у ново Братство и јединство и призива Титов дух.

nis-ivica-todoric-1-620x330

А, шта је оно што спаја ондашњег Србина-Југословена и данашњег Туристу- Србина? Па, то је идеологија подгојене и задовољне, комфорне, осољене и осунчане гузе.

Оно што су некад били Трст, Ponte Rosso, европски бувљаци и аустријске робне куће, данас су Меркатор, Идеа, Рода и остали тржни центри. Ту се обликовао и обликује дух малограђанштине и анационалног србофобног импулса титоистичко-удбашких ,,елита“.

И, зато, када сунце опет гране и дође време годишњих одмора, избор српског Туристе са великим Т је јасан-тако лијепа тако близу!

Извор: СКК

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*