Сиромаштво у Немачкој изгледа овако…

0

Најава министра финансија Немачке Волфганга Шојблеа да ће повећати дечји додатак за два евра, изазвао је велике полемике.

Немачка не бележи само привредни раст, већ и раст броја сиромашне деце.

Шта је потребно за срећно детињство? За разлику од многих других земаља, у Немачкој нећете никада умрети од глади. Подразумева се да ћете увек имати нешто да поједете, кров над главом, зимску гардеробу, лекове, бесплатно школовање – ваше основне потребе биће задовољене. Сиромашно дете из Баварске или Берлина и даље је, могло би се рећи, привилеговано у односу на сиромашно дете из Бангладеша или Буркине Фасо.

Па ипак, у Немачкој све више деце одраста у сиромаштву. То је резултат најновије студије коју је спровела Фондација Бертелсман. У њој се наводи да скоро два милиона деце у Немачкој живи у породицама које су упућене на социјалну помоћ. Уз то, њихов број већи него пре пет година. У сиромашну децу убрајају се она чији су родитељи незапослени и живе од социјалне помоћи. Подаци су узети из статистике коју је израдила Агенција за рад, али и из једне дугогодишње студије о последицама које одрастање у сиромаштву има за децу у Немачкој.

Покварених зуба и без сопствене собе

Шта значи бити сиромашно дете у једној од најбогатијих земаља света? „То значи да та деца морају да се одрекну много тога“, сумира у разговору за Дојче веле Анете Штајн, експерткиња за породичну политику Фондације Бертелсман.

Сиромашна деца често немају сопствену собу, а тиме ни свој кутак у који могу да се повуку како би радили домаћи задатак. Хране се много лошије јер уместо воћа и поврћа често добијају јефтину и брзу храну. Чешће су и болесна. Уз то, деца из сиромашних породица чешће су „социјално изолована“, наводи се у студији. Недостаје им новац за екскурзије, излете с разредом, музичку школу или спортске клубове.

Зачарани круг сиромаштва

Све се то одражава на школовање јер њихове шансе за добро образовање лошије су него код друге деце. „Њихово школовање много је проблематичније него код деце која долазе из имућнијих породица“, каже Штајн.

Једном сиромашан – увек сиромашан. Та једначина не мора увек да буде тачна. Наравно да и многи сиромашнији родитељи помажу колико могу својој деци да напредују. Па ипак, сиромаштво се често са родитеља преноси на децу. „Што дуже деца живе у сиромаштву, то је већи ризик да се то негативно одрази и на њихов каснији живот и судбину“, каже Анете штајн. Још су деца из породица које су примале социјалну помоћ на немачким универзитетима изузетак.

Самохране мајке или очеви погођени сиромаштвом

Студија је показала да су сиромаштвом посебно погођена деца самохраних мајки и очева, која одрастају са двоје или више браће или сестара. Поред тога, чини се да важну улогу игра и то где она одрастају. Генерално се показало да је на богатом југу Немачке ризик од сиромаштва знатно мањи, него у индустријски сиромашним деловима Северне Вестфалије.

Студија је показала и да свако пето дете у источној Немачкој одраста у сиромаштву. Много бољи животни почетак имају деца која одрастају у Баварској или Баден-Виртембергу. Тамо ни свако десето дете није погођено сиромаштвом.

Одговорност државе

Анете Штајн из Фондације Бертелсман сматра да држава мора нешто да предузме. „Много се прича о породичној политици, понешто се и ради“, каже Штајнова. „Али очигледно је да то нема неког ефекта“. Главни проблем је, према речима Анете Штајн, обрачун стопе за висину социјалне помоћи. Та помоћ мора бити прилагођена потребама детета. Деци је потребан приступ културним установама и различитим курсевима, нису довољне само понуде из обданишта и школе. Зато Штајнова тражи политику „кројену према потребама деце“.

Начелно није никаква новина да у богатој земљи попут Немачке расте одређени број сиромашне деце. Али нова студија је показала да су све државне мере до сада пропале. До сличног закључка дошле су и многе социјалне установе у Немачкој. Зато сви они траже дечји додатак који би био у складу са потребама детета и којим би његова егзистенција била обезбеђена.

Сигурно је да се срећно детињство не може мерити дубином родитељског џепа, али сума свега онога чега деца морају да се одрекну – органске хране, фудбалског клуба, часова клавира, додатних часова, породичног одмора – доводи до великих разлика. Зато најновији предлог министра финансија Волфганга Шојблеа да повећа дечји додатак за два евра не мења ништа, закључује председник немачког Удружења за помоћ деци Томас Kригер.
Б92

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*