Сиротиња плаћа два пута: Грађани за „дозвољени минус“ дугују 350 милиона евра

Колико смо дисциплиновани у отплати својих обавеза по кредитним картицама и текућим рачунима. У "црвеном" су 264.693 рачуна, а због дуга блокирана 80.321 картица

0

ГРАЂАНИ Србије на својим текућим рачунима у банкама имају одобрене дозвољене минусе у вредности од 44 милијарде динара. Већина њих уредно намирује своје обавезе, трудећи се да не „склизне у црвено“, што за собом повлачи драконске каматне стопе, веће од 40 одсто годишње. Ипак, судећи према последњим подацима Кредитног бироа Удружења банака Србије, четири одсто ових рачуна у константном је недозвољеном прекорачењу, тешком чак – 5,57 милијарди динара.

У Србији има више од седам милиона отворених текућих рачуна, које, према подацима Кредитног бироа, користи 4,9 милиона грађана. Део њих задужило се кроз дозвољена прекорачења, популарно назване „минусе“ по текућим рачунима, где банка кориснику омогућава, уз дебелу камату, да на примљену плату или пензију, троши још једну приде. Проблем настаје када се пробије овај лимит, и утроши више него што је са банком договорено. А када такво стање потраје дуже од два месеца, говори се о такозваној „доцњи“ у износу дозвољеног прекорачења, која су у овом случају 12,6 одсто. Због тога је у блокади тренутно 264.693 текућа рачуна, због дуга од 5,57 милијарди динара „испод црвене линије“.

Са кредитним картицама још лошије баратамо, јер каснимо са отплатом рата тешких чак 6,5 милијарди динара. У блокади је 80.321 кредитна картица, а нагомилане рате, по појединачној картици, достигле су у просеку, чак 81.430 динара. Ово и није тако мали износ, упркос чињеници да је укупан дуг грађана, на име милион кредитних картица, 33 милијарде динара.

– Када је реч о класичним кредитима, који су достигли ниво од 796 милијарди динара, ту се финансијска дисциплина грађана поправила, а веће кашњење у отплати за годину дана пало са 7,3 на 6,8 одсто укупног дуга – наводе у Удружењу банака.

Међутим, упркос смањењу доцње, реч је о значајном износу, чак 54 милијарде динара, које је требало да буду већ увелико – уплаћене банкама.

РАСТ РЕФИНАНСИРАЈУЋИХ ЗАЈМОВА

БАНКАРСКИ кредити грађанима током протекле године порасли су за 12 одсто, на 796,8 милијарди динара. Највећи пораст међу њима, према речима Верољуба Дугалића, генералног секретара Удружења банака Србије, бележе кредити за рефинансирање, чак 51,9 одсто.

– Раст кредита за рефинансирање је разумљив, јер су каматне стопе пале, посебно у другој половини 2016. године, па су грађани рефинансирали зајмове по нижим стопама – објаснио је Дугалић, додајући да је то разумљив и рационалан потез грађана.

Вечерње Новости

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*