Скраћена радна недеља – да или не?

0

Седми најбогатији човек света Карлос Слим недавно је изјавио да је уместо отпуштања, кључ за економски раст скраћивање радне недеље уз каснији одлазак у пензију, после 70. године. Убеђен је да је то модел за 21. век у коме мање радних сати значи више радних места, а више слободног и времена за уживање и већу потрошњу. Од таквог модела Србија је далеко, пре свега због економске неразвијености и ниских зарада.

Тек сте се вратили са годишњег одмора, а већ вас чека нових 15 нерадних дана. Ово вам можда сада делује нестварно, али баш то – тек три радна дана недељно, предлаже најбогатији Мексиканац Карлос Слим.

„Ову идеју треба врло озбиљно схватити, и она јесте реална, али је у овом моменту реална у најразвијенијим земљама. То је рецимо случај Финске која на основу својих буџетских прихода може сваком свом грађанину да да бар 700 евра, или Швајцарска која се нашла пред дилемом да ли да одобри обавезни приход својим грађанима, што није прошло на референдуму“, каже Слободан Миладиновић, професор социологије на Факултету организационих наука.

Да ово није само маштање доконог милијардера, показало се у шведском граду Гетеборгу. Фирме су скратиле радну недељу и упослиле нове људе, повећали су продуктивност и не желе више dа се враћају на старо.

„То је заиста врло могуће, али селективно, само у појединим секторима тамо где је технологија отишла толико далеко да је човеков рад потребан само у оном делу интелектуалне контроле док роботи раде. Међутим, као неки општи принцип, то је врло тешко“, сматра Небојша Рајковић, генерални секретар Асоцијације слободних и независних синдиката.

За почетак би скраћивање радне недеље значило и мање радних сати, а коначно и нижу зараду. Економисти зато не верују да би се неке од најуспешнијих компанија у Србији одлучиле макар на месечни експеримент.

„Ми смо просто економски неразвијени и просек зарада је код нас превише низак за такву једну врсту експеримента. Дакле, направили би да неко ради три дана у недељи, али би свакако већина тих људи тражила додатни посао. То би можда могло да одговара једино онима који спадају у неку врсту пољопривредних произвођача“, објашњава Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

Да само три дана виђате шефа и колеге, звучи лепо, али још лепше да остала четири дана потрошите на пријатеље или хоби.

„Ви можете да се окренете себи, сопственом образовању, рекреацији, и да изаберете шта год хоћете да буде смисао вашег приватног живота, да испуните своје слободно време и да не осећате оптерећење свакодневним одласком на посао који траје осам сати“, каже професор Миладиновић.

Мач са две оштрице је Слимов предлог, кажу економисти, и додају да би главна препрека његовом остварењу била конкуренција земаља џинова из Азије, где је рад од 10 сати дневно саставни део живота.

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*