Славко Штимац: Личани су доста питоми и добри људи

Славко Штимац о серији "Убице мог оца", одрастању на филму, толеранцији, Фајнсу и Батлеру, Личанима

0

ВЕЋ као личко пастирче, са само 11 година, у филму „Вук самотњак“, постао је миљеник публике широм старе Југославије. Од тада, улоге су се само низале – од несташног Милана у „Салашу …“ до помахниталог пубертетлије Перице у „Варљивом лету“. Реплике из многобројних домаћих остварења у којима је играо постале су синоним за његово име и презиме. Славко Штимац је, као дечак који је одрастао на филму, обележио детињство генерацијама у старој Југи, а за многе је, у међувремену, постао и јунак једног безбрижног времена…

Донедавно смо једног од омиљених домаћих глумаца пратили у улози форензичара Саве, у хит серији „Убице мог оца“ која је судећи по високим рејтинзима, оборила све рекорде гледаности.

  • Како је дошло до сарадње са редитељем Гагом Антонијевићем и шта је пресудило да прихватите улогу Саве?

– До сарадње је дошло на уобичајен начин. Позвали су ме из режије, те послали сценарио. Прочитао сам свих десет епизода и договорили смо се да радимо. Тако су се ствари готово увек дешавале кад је моја каријера у питању. Врло једноставно.

  • Да ли сте морали да прођете неку специјалну обуку како бисте изградили лик овог искусног професионалца?

– Покушао сам да замислим какав је то човек. Искусан, који се свачега нагледао у свом послу. Притом је добар и позитиван. Саосећајан. Није било никакве специјалне обуке. Имали смо саветника кад смо радили прву сцену увиђаја. Није било тешко, једино што је било прилично незгодно у оном белом оделу с обзиром на то да је тих дана температура досезала и до 40 степени. Испод сам био мокар као да сам управо изашао из воде. Препоручујем форензичко одело онима који желе да скину вишак килограма.

  • Чини се да је ова улога другачија од свих које сте до сада играли. Да ли вам је због тога рад на њој био посебан изазов?

– Она у ствари има сличности са неким ликовима које сам већ играо.

  • „Убице мог оца“ показале су да се домаће серије могу радити и на потпуно другачији начин од оног на који смо навикли, а да опет буду врло интересантне ТВ публици. Како сте ви доживели ову причу, шта вас је нарочито импресионирало?

– Ја волим да гледам ТВ серије. Чини ми се да је тај формат нарочито занимљив, јер пружа могућност да се прича темељито развије.

  • Недавно је била и премијера филма „Име: Добрица, презиме: Непознато“, редитеља Срђе Пенезића, у ком се појављујете у насловној улози. Због чега је ово остварење представљено као бајка за одрасле? Шта нам ова прича поручује?

– Овај филм није бајка нити припада таквом жанру. То је поднаслов који је убачен пошто су нас стално питали какав је то филм. Зашто бајка? Зато што доброта у данашње време многима делује као нешто бајковито, а у ствари је на сваком кораку. Прилично ретко се праве такви филмови. Много више су присутне приче о деструкцији и злу.

  • Како због улоге, тако и због вашег карактера, многи су вас претходних месеци називали Добрицом. Умете ли ви да се наљутите, колико високо је постављен ваш праг толеранције? Кога ви међу колегама можете да тако опишете?

– Мислим да човек треба да има стрпљења у сваком послу. Нисам склон ексцесима, нити љутњи. Волим кад се људи професионално и пристојно понашају. Међу мојим колегама има доста Добрица.

  • Да ли и даље пре представе медитирате и вежбате јогу како бисте били сигурнији и уверљивији на сцени?

– Не вежбам јогу, нити медитирам. Имам свој начин како се припремам. Ништа посебно. Најважније је да сам одморан.

  • Глумили сте и у филму „Кориолан“ који је режирао Рејф Фајнс. Како је протекла сарадња са славним глумцем? А како са Џерардом Батлером који је био ваш главни партнер?

– Одлично са обојицом. То су драги и пажљиви људи, велики професионалци.

  • Како то изгледа када се одрасте на филму? Колико вам је због тога живот био другачији од оног кроз који су пролазили ваши вршњаци?

– Сигурно је необично. Ја га највише памтим по нагомиланим обавезама које сам имао као мали дечак.

  • Која је од свих улога које сте до сада играли најсличнија вама приватно?

– Све су помало сличне. То је природно. Део мене је у њима сигурно.

  • Ваше улоге и реплике памте многе генерације бивше Југе. Колико вам то значи? Чега се све сетите кад помислите на то време?

– Драго ми је кад видим да је то тако. Често путујем по земљама бивше Југе и стално срећем људе који гледају моје филмове. Баш ми је мило што им то нешто значи.

  • Мислите ли да је глума најбољи избор који сте у животу могли да направите? Шта би вас сада, да можете да вратите време, можда више усрећило?

– Одавно сам престао да размишљам о томе.

  • Захваљујући „Вуку самотњаку“ добили сте убрзо и улогу у филму „Сутјеска“…

– Ако се то може назвати улогом. Буквално сам се појавио у једној сцени која се снимала данима. Кад се погледа филм, тешко се може приметити моја маленкост.

  • Кажу да сте посебно осетљиви на личке корене… Због чега се мислима најчешће враћате тамо? Коју своју особину дугујете Лици?

– Личани су доста питоми и добри људи, то је моје запажање. Свима нама детињство остаје у памћењу. То је ваљда у људској природи.

ЗАВИСИМО ОД ДРЖАВЕ

  • ШТА предвиђате српској кинематографији, докле може да досегне и има ли разлога за оптимизам?

– Као и свака друга кинематографија. Зависи од много ствари, почев од финансирања, па даље редом. Мало смо тржиште, па зависимо од државе. То је случај и са много већим, богатијим кинематографијама. Мислим да су најважнији оригинални, добро написани и пажљиво припремљени пројекти.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*