Слободан Јовановић и оснивање Српског културног клуба

0

Српску интелигенцију посебно је морило уређење односа унутар Kраљевине Југославије, што је подгрејано 1939. године, формирањем Бановине Хрватске. Српски културни клуб био је дефинисан као надстраначка и неполитичка организација

Организација која се оправдано везује за име и идеју једног од највећих српских умова 20. века Слободана Јовановића, основана је, испоставиће се, уочи најсудбоноснијих година за српски народ у савременој историји, када је већа група учених људи увидела да је друштву неопходно „уобличавање културног обрасца“.

Оснивачи су уочили да, посебно „пречанским Србима“, недостаје деловање културних друштава као за време Аустроугарске и да заједничка држава није у довољној мери „преузела те послове“.

Постоји више сведочења и различитих верзија ко је иницијатор идеје – по једној верзији Слободан Јовановић је путујући кроз Далмацију и Босну увидео да су тамошњи Срби „доста збуњени“ и да им културне установе пропадају. Тек, Слободан Јовановић је као један од најугледнијих Срба, са вишедеценијском професорском каријером на Правном факултету (две године касније ће „Политика“ објавити пет текстова посвећених његовом 70. рођендану), изабран за председника Српског културног клуба.

А међу интелектуалцима који су обележили деловање Kлуба били су адвокат Никола Стојановић, академик Драгиша Васић (као потпредседници), секретари су били Васа Чубриловић, Слободан Драшковић и Драгослав Страњаковић… А од истакнутих личности ту су били и Јустин Поповић, Живко Павловић, Љубомир Покорни, Владимир Ћоровић, Александар Белић, Стеван Јаковљевић, Стеван Мољевић, Младен Жујовић…

Српску интелигенцију посебно је морило уређење односа унутар Kраљевине Југославије, што је подгрејано 1939. године, формирањем Бановине Хрватске. Српски културни клуб био је дефинисан као надстраначка и неполитичка организација, ослобођена идеологија и партијско-политичких тенденција. Изразити акценат је стављан на „југословенство“.

Због потребе ширења својих идеја покренут је лист „Српски глас“, а у уводном чланку првог броја писало је: „Без јаке Југославије нема ни српске ни хрватске слободе.“

Центар активности био је у Београду. У просторијама Kлуба на Теразијама одржавана су предавања из разних области. На књижевним вечерима говорили су истакнути писци: Драгиша Васић, Десанка Максимовић, Исидора Секулић, Стеван Јаковљевић, Владимир Велмар-Јанковић…

У разним дешавањима у освит Другог светског рата, деловање организације све више је добијало политичку ноту. Српски културни клуб се супротстављао спољнополитичкој оријентацији земље према Немачкој, а већина интелектуалаца око СKK-а подржала је пуч 27. марта.

И тада долази до тужног судбоносног тренутка, како за земљу и народ, тако и за великог професора Слободана Јовановића који није имао избора и одлучио се да као потпредседник уђе у пучистичку владу генерала Душана Симовића, мало након што је формално као професор отишао у пензију. Тешка времена траже тешке потезе, а тај потез је Слободана Јовановића по избијању Априлског рата, преко Јерусалима одвео и до Лондона, где је била смештена Влада у избеглиштву.

После смене генерала Симовића, 1942. године, Слободан Јовановић је био једно време и председник Владе и он ће поставити Дражу Михаиловића за министра војног.

Заједно са Михаиловићем и осталим државним непријатељима, на крају рата, Слободан Јовановић ће – у одсуству – проћи преки комунистички суд и бити осуђен на 20 година затвора уз принудни рад.

Преминуо је у Лондону 1958. године као државни непријатељ.

Тек ће осамдесетих година стидљиво почети поново да се говори о Слободану Јовановићу, а тек ће 1990. године бити објављена његова сабрана дела којима ће се српском народу поново предочити његова правна и политичка мисао.

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*