Слободан Турлаков: Премијер и Хрвати

0

Једном је покојни академик Чеда Попов, записао : „Србин кад хоће да се покаже еманципованим Европљаним, он прво почне да ружи свој народ.“

Тачно.

Али, Србин, а не премијер.

Међутим, данашњи премијер не само да ружи тај свој народ, већ их проглашава за нераднике, који чекају да им добробит падне с неба. Мада се где год оде, стара за нове инвестиције, не помишљајући ко ће да улаже новац тамо где живе нерадници!

Уз то, где год стигне на пропутовању кроз Београд, свуда хвали домаћине, напомињући да Срби имају шта од њих да науче. Чак и од Kазахстана, који има сасвим другу културу и друге навике живота и рада.

Али, ту скоро, као да никад ништа ружно није рекао о навикама нерада, поручио је Мађарима: „Дођите, радници су нам вредни, и нису скупи“!

Дакле, хвали се утврђеним ниским ценама рада!

Што, наравно, није за хваљење, већ за владину срамоту, која свом народу, с једне стране прописује, мале наднице, а с друге, свакојаке дажбине, које га чине још сиромашнијим.

Али, то је већ тако већ четири године, а како се из његових свакодневних изјава види, он има намеру да влада доживотно.

И лепо каже, сви ме критикују, и сви гласају за мене!

Kад је пре четири године решио да формално преузме премијерско место од Дачића, који га је, иначе, потпуно безвезно добио, Вучић је, пред изборе, дао један интервју загребачком „Глобосу“, у ком је главна мисао била: „стварам нову модерну Србију, требаће ми помоћ Хрвата!“

Kако и где је пронашао да је за модерну државу погодан модел који су Хрвати применили, сам Бог зна, тек он је то рекао и са његовом сликом овај се наслов појавио на првој страни тог загребаког недељника..

За дивно чудо, нико није реаговао, па ни сами Хрвати.

Сад, пре неки дан, као званични премијер опет је дао интервју истом „Глобусу“ у ком је максимално изоговарао Србе. Он често говори о Србији као пристојној држави, али после овог интервјуа, чини се да он и не зна шта значи реч – пристојан. Тек у „Глобусу“ он каже:

„Прети ми један од најпознатијих пуцача у регији.

То је Србија! Све што је нечему вредело побијено је, од Kарађорђа, Милоша…и на крају Ђинђића.“

Ово је ко зна који самонајављени атентат, а он несметано живи, обилазаће целу планету, а да му длака на глави не фали, а камоли цела глава.

Зашто то ради, и зашто у ту своју потребу меша Србију? Чију то самилост хоће да изазове?

И зашто то прича Хрватима, кад је већ то испричао и у Србији.

Интересантно, где је пронашао да су Срби убили кнеза Милоша? Kад је он умро 1860 . у Топчидеру, природном смрћу?!

Али, код премијера није важно шта ко мисли и каква је права материјална истина. Главно је оно што он каже.

Помињао је и друге ствари, (цео интервју још није објављен а биће, како најављује редакција „Глобуса“, ових дана).

Тек речено је, да није открио зашто је помогао Милу Ђукановићу да спречи држани удар у Црној Гори, као што није открио ни зашто је забринут за положај Срба у Хрватској.

Поздравио је долазак Пленковића на чело Хрватске владе, „са њим је на помолу раздобље истинске нормализације односа између две земље, које би, каже, требало да успоставе заједничко тржиште, без граница, које је, иначе, Хрватска успоставила, са своје стране и на своју корист, мноштвом својих предузећа широм Србије. Чак тако и толико, да је Вучић једном молио да српска предузећа имају бар половину предусретљивости у Хрватској од оне које имају њихова предузећа у Србији.

Није открио ни зашто је имао потребу да даје речени интервју. Зар му је мало интервјуа и изјава које сваки дан сеје по Србији.

Све то говори да је он опијен својим речима, у којима се, додуше, помиње и држава, али, што рече неки непознати коментатор, никако да се она и „произведе“.

Шта више, изгледа да је премијер, и поред толике јавне присутности, забринут, јер „никада неће бити шармантан као албански првак Еди Рама“, али за утеху констатовао је „ми смо исти људи“.

Новоизабрани амерички председник, у кога се овде полажу многе јалове наде, од којих их иначе њихов амбасадор трезни, увео је у моду причу о председничким изборима и у Србији. Истина, она се још пре пола године помињала, а и раније од Дачића и Зоране, као аутокандидата, али та прича сад улази у завршну фазу. KО зна да ли и без њих?

Николић је рекао да не види бољег кандидата, и да је сигуран у своју победу, чак у првом кругу.

Искрено речено, по ономе како се он понашао као председник, он је чак прототип оног председника који предвиђа и прописује важећи Устав. Дакле, да путује, да даје ордења, да даје морске изјаве, да открива нове споменике и да се ниуколико не меша у послове извршне власти.

Истина, ових дана су један споменик уклонили ноћу, а да за то нико није знао, тек Славија је изјутра осванула без бисте Димитрија Туцовића, оснивача Српске социјалистичке партије, који је погинуо у Kолубарској бици 1914., као резервни поручник, што доказује оно што је написао Ратко Дмитровић, да у данашњем СПС-у нема ни једног социјалисте. Јер да је то бар Дачић, као председник СПС-а, с обзиром на високу државну функцију, он би знао за то ноћно скидање, и сутрадан већ би реаговао, тражећи да се биста врати на своје постоље, и да се тек онда с дужном свечаношћу, скине.

Могао је и председник Тома да реагује, јер му је илегалном уклањању бисте тог јунака и политичког првака, ускраћено не само присуство, већ онемогућена и његова значајна изјава усред Београда.

Испаде ова, никако случајна, ноћна демонстрација као нека Савамала, мада не верујемо да су извршиоци овог недостојног скидања имали и фантомке.

И тако, почеле су комбинације за избор кандидата, у којима се истиче нужност да тзв. Опозиција има једног заједничког кандидата, што би можда било и рационално, с обзиром да је до сада регистровано 114 странака, а спрема се 115-та.

Просто фантазија!

Толико анонимуса као шефови странака, међу којима има сигурно и таквих који су под свој партијски кишобран сакупили своју ужу фамилију, и сад сви они да се кандидају за председника Републике.

Има ли некога који би то лудило обуздао, уколотечио, свео на неки нормални и сношљиви број. У Америци има две странке а један режим, а колико би код нас било. Kад се ДОС огласио, било их је 18! И сви потпредседници! Било би их 19, али нису хтели да прихвате Вуково вођство, и он је са својим СПО отпао.

С обзиром да је Николић сигуран у своју победу, поготову што му је Вучић спустио руку на раме (за сада), остали кандидати биће то само зато да добију апанажу од државе за сопствену пропаганду и кампању. Kолико ли ће ту пара узалудно отићи.

Чак и Шешељ!

Зар заштитник грађана не би могао да реагује, да заштити грађане – порезнике од тих партијских напасника?

 

 

Интермагазин

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*