Случај Перишић, највећа српска шпијунска афера!

0

Недавно откривање хрватског шпијуна у Београду подсетило је на највећу обавештајну аферу у Србији у последњих неколико деценија – хапшење некадашњег потпредседника владе и генерала Момчила Перишића 2002. године.

Хапшење Момчила Перишића био је политички скандал међународних размера. Пензионисани генерал Перишић је тада био потпредседник Владе Србије и председник Одбора за безбедност Скупштине Савезне републике Југославије, а од 1993. до 1998. године био је начелник Генералштаба Војске Југославије.

Војна служба безбедности ухапсила је Перишића 14. марта 2002. године у мотелу на Ибарској магистрали, због сумње да је одавао поверљиве информације службенику америчке амбасаде Џону Нејбору, који се тада позвао на дипломатски имунитет.

Перишић је ухапшен у тренутку када је, како су тада објавили медији, Нејбору предавао строго поверљиве документе, који, наводно, говоре о учешћу припадника Војске Југославије у ратним операцијама у Републици Српској Крајини и Републици Српској.

Документи су наводно били оригинални и носили су ознаку војне тајне.

Поједини медији су објавили и да је у тренутку хапшења од Нејбора узимао коверту.

Перишић је у мотел „Шарић“ стигао око 20 часова, у тренерци, са мобилним телефоном, малим телефонским имеником и оловком у рукама, пишу медији (Вечерње новости).

Пошто су, како се наводи, припадници војне полиције у цивилу ушли у ресторан са задње стране, опколили су осумњичене, прислонили их уза зид и ставили лисице на руке.

Убрзо је стигло наређење да се осумњичени одведу, а аутомобили војне службе безбедности чекали су код мотела. Запосленима у мотелу је речено да о догађају не говоре ништа.

Перишић је код себе, у моменту хапшења, осим телефона „нокиа 8210“, батерије за мобилни, корисничке картице 063 и налив пера Владе Србије број 4, имао телефонски именик беле боје, новчаницу од 1.000 и две новчанице од по 200 динара, ручни сат марке „сеико“ и адресар, кожни, црне боје, заведено је у записнику.

Некадашње војно правосуђе покренуло је у марту 2002. године поступак за шпијунажу против Перишића, али се он тада позвао на посланички имунитет.

Поступак је поново активиран 2004. али је већ наредне године прекинут због Перишићевог одласка у Хашки трибунал 2005. где му је суђено за ратне злочине, што је окончано 2013. године ослобађајућом пресудом.

Процес за шпијунажу је поново активиран пре две године, а почетак суђења, које је требало да почне 5. јула, одложено је за 11. октобар.

Осим Перишића, у том случају оптужени су Миодраг Секулић и Владан Влајковић.

Момчило Перишић је рођен 1944. године у Коштунићима код Горњег Милановца.

На почетку рата у Хрватској 1991. године био је командант Артиљеријског школског центра у Задру, а потом је постављен за команданта Билећког корпуса. Командовао је и операцијама на подручју Мостара.

За команданта Треће армије постављен је почетком 1993. године, а августа те године је постао начелник Генералштаба Војске Југославије.

Крајем 1996. године Жупанијски суд у Задру осудио га је, у одсуству, на 20 година затвора због ратних злочина против цивилног становништва и међународног права.

Начелник Генералштаба био је до 24. новембра 1998, када је указом тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића смењен и постављен за саветника председника Савезне владе за питања одбране, што је одбио.

Перишић је 1999. био један од оснивача странке Покрет за демократску Србију и његов лидер, а за посланика Већа република Скупштине СРЈ, као кандидат Демократске опозиције Србије изабран је на парламентарним изборима 24. септембра 2000. У тренутку хапшења био је и председник парламентарног Одбора за безбедност.

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*