Смртоносни „КРОКОДИЛ“ на сваком кораку у Србији!

0

Према званичним подацима међу корисницима разних дрога све је више адолесцената. Такође, све се вишекористи „крокодил“ од ког се распада кожа

Вест да су ових дана токсиколошке анализе десетогодишњег детета на ВМА показале присуство психоактивне супстанце (ТХЦ) која се налази у марихуани и да су, такође на ВМА, лечена два пацијента која су користила дрогу „крокодил“, показује да, данас, на међународни Дан борбе против дроге немамо баш чиме да се похвалимо.

То што пратимо светске трендове у овоме далеко је од похвалног. Појава десетина нових психоактивних супстанци забележена је у последњих десет година, посебно у Западној Европи и Америци. Економска криза је, очигледно, оставила трага и у овој области пословања, али и на чињеницу да је то био одговор на сузбијање тржишта наркотицима, кажу стручњаци.

Синтетичке дроге брзо се „прилагођавају“ тржишту, знатно су јефтиније, лаке су за кријумчарење, а полицији тешке за проналажење, каже за Спутњик члан Међународне полицијске асоцијације и бивши председник Међународне асоцијације за борбу против наркотика Марко Ницовић.

Јавност је о томе мало зна, по правилу тек када нечији трагичан случај добије третман медијски занимљивог, како је то било приликом лечења девојке која је користила „крокодил“. Реч је о изузетно токсичној дроги која изазива велику смртност. У Европи је за две године регистровано 30.000 смртних случајева.

Kод нас се појавила пре четири године, и по речима начелница Центра за контролу тровања ВМА проф. др Славице Вучинић, веома је токсична зато што садржи органске раствараче, фосфор, киселине, тешке метале који доводе до пропадања ткива и на крају до његовог распадања.

Назив „крокодил“ је и добио зато што кожа почиње да пуца и временом почиње да личи на крокодилску, а када се и ткиво распада поприма његову зелену боју.

За разлику од осталих наркотика, „крокодил“ или „сиротињска дрога“, како је још зову јер је три пута јефтинија од хероина, већ после седам-осам месеци показује видљиве промене на кожи. Највише за две године доводи до најтежег стања, практично до отпадања меса са костију, јавља се гангрена и следи смрт.

Настала 2002. у Сибиру у Русији, где, по неким подацима, од ње сваке године умре 30.000 наркомана, прави се у кућној радиности.

Ницовић каже да је њена највећа производња у Пољској, Украјини, Молдавији, у „дивљим“ кућним лабораторијама. Kаже да су компоненте за њу попут кодеина, фосфора, јода, бензина и тешких метала легалне и лако доступне на тржишту. Могу се набавити у радњама хемијских производа.

– Рентирају се фармацеути, хемичари, који током викенда или годишњег одмора по наруџбини праве ту синтетичку дрогу која врло брзо разара биохемију ткива, а грам кошта 5-6 евра – каже Ницовић за Спутњик.

Он посебно напомиње да је „крокодил“ лак за кријумчарење. То се чини у облику пилула за спавање, пасте за бријање, пасте за зубе, дезодоранса, освеживача ваздуха… Врло су велике могућности њеног кријумчарења, што, додаје Ницовић, за полицију представља проблем јер се тешко открива. И, како каже, нема прецизних података колико наших људи узима ту дрогу.

Због приступачне цене конзумирају је пре свега млади, а на почетку им даје осећај еуфорије и снаге, објашњава наш познати стручњак за наркотике. Млади су, генерално, у огромном броју конзументи и других наркотика.

По речима Вучинићеве, прошле године је, на пример, у Националном центру за контролу тровања, на ВМА, збринуто 78 пацијената због коришћења марихуане, док их је две године раније било 30. Додатни проблем је што су око 40 одсто прошлогодишњих лечених били адолесценти.

– То је, нажалост, нешто о чему се не говори, али је сасвим очигледно да се узрасна граница за злоупотребу свих могућих психоактивних супстанци променила. Деца су итекако у прилици да их конзумирају. Више не постоје границе ни тешкоће да се нешто ново на тржишту прибави – констатује за Спутњик клинички психолог Александра Јанковић.

– Kада вршњачка група преузме улогу ауторитета, онда и деца која су подигнута на сасвим други начин и нису васпитно запуштена, да би се осећала прихваћено и делом неке социјалне средине, могу да постану жртве социјалног притиска, па тако и дроге – објашњава Јанковићева.

Она указује да друштвене околности, какав је суноврат вредности, томе умногоме доприносе.

Врло често се, како објашњава, родитељске поруке своде на то да су они веома незадовољни, да не верују да из тешке ситуације у којој су има излаза, наступају из депресивне и летаргичне позиције. У тој ситуацији деца имају утисак да морају да нађу своје место под сунцем, а пошто им то не успева баш најбоље, на крају уђу у тај круг из кога најчешће излаза нема, упозорава Јанковићева.

Она сматра да је неопходно да деца добију не само информације, него да се направи један програм према коме би се руководиле школе у којима би гостовали људи који имају искуства са дрогама, који су прошли тај пакао и из тога се извукли. Некада је, како каже, и та врста страха од последице јако добар мотиватор да се не направи погрешан потез.

– То би био добар начин да се са младима комуницира на те теме, јер они као ауторитете често отпишу и професоре и родитеље, поготово када је реч о нечему што им је искуствено гледано непознаница. Врло је важно деци предочити да је радозналост потпуно у реду али да се она може каналисати и на друге начине, а не кроз испробавање супстанци које могу да их трајно и неповратно оштете – истиче психолог.

Уз опаску да се тога сетимо тек када се катастрофа догоди, она је мишљења да нам је потребна и озбиљна медијска кампања која би морала да пошаље поруку родитељима и педагозима да то нису ствари које се догађају другој деци.

– Оног тренутка када родитељи постану свесни да је то нешто што се може догодити њиховом детету сензибилисани су за другу врсту реакције. Овако остају на становишту: Не, то моје дете никада не би радило – скреће пажњу Јанковићева и истиче да акција треба да буде систематска.

– И да што мање буде афирмативних коментара и примера тих естрадних звезда које троше разне супстанце, а ето није им ништа – каже Јанковићева за Спутњик.

 

Спутник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*