СНС у револуционарном заносу

    0

    Србију следеће години очекују редовни председнички избори, али се све више говори и о ванредним парламентарним. То би био четврти изборни циклус у последњих пет година и та чињеница многе је натерала на размишљање.

    Ако бисмо покушали да проникнемо у мотиве за расписивање ванредних избора они се пре свега крију у чињеници да садашња владајућа партија није сигурна у своју победу на председничким изборима. Актуелни председник Србије Томислав Николић, према свим истраживањима, далеко је од сигурног победника на изборима и, како је признао премијер Александар Вучић, „он лично не би могао да поднесе ситуацију у којој би морао да функционише у кохабитацији са опозиционим председником земље“. Уредник интернет-портала „Двоглед“ Владимир Милутиновић стога за Дојче Веле каже да постоји само један очигледан мотив да се поново бирају нова влада и парламент:

    „Мислим да је једини мотив жеља да се обједини кампања, односно да би Александар Вучић могао да учествује у кампањи иако није кандидат за председника“. Сличну оцену износи и политиколог Душко Радосављевић, који за Дојче Веле каже да „обједињавање избора омогућава да се покрене тешка страначка машинерија, која би омогућила и победу њиховом кандидату за председника, ко год он био. Ако би се ишло само на председничке изборе, један део бирача би можда схватио да то и нису толико битни избори, и ту вреба опасност за владајућу странку.“

    Један човек мења све

    Чињеница да ћемо највероватније имати четврте изборе у пет година показује да тренутно имамо нешто што је дубинска супротност општем добру, упозорава Владимир Милутиновић. „То практично значи јавно показивање да све у држави зависи од воље једног човека. Дакле, ништа не зависи од неких правила, Устава, закона или било чега што је усаглашено у читавом друштву. Устав, наравно, тако нешто дозвољава, али ако смо имали три пута изборе који су воља, или прецизније самовоља, једног човека, тиме се читав уставни поредак окреће наглавачке“.

    Душко Радосављевић сматра да нам ти бескрајни циклуси избора показују да је владајућа Српска напредна странка (СНС) „још увек политички покрет, а не политичка странка. Она се идеолошки није профилисала и она и даље размишља на начин опозиционе странке. Зато они могу да функционишу само у предизборној кампањи и никако да се претворе у мирнодопску политичку партију – мисле да ће све те унутрашње противречности најлакше да реше изборима“.

    Алергија на критике

    По многим аналитичарима један од разлога зашто ће се можда ићи на опште изборе јесте покушај власти да поново избаци неке странке из парламента. Након што је практично ућуткана већина медија, српски парламент постао је ретко место где се могу чути оштре критике на рачун власти, а садашња власт је већ пословично алергична на било коју врсту критика. То се посебно односи на Двери и покрет Доста је било, који тренутно очито задају пуно главобоље владајућој странци.

    Душко Радосављевић истиче да је то због тога што је СНС још увек у револуционарном заносу. „Они су уверени да је све што они раде добро и не могу да прихвате да неко сматра да то можда и није баш тако добро. А што се тиче тога да властима сметају поједине партије, па ако се и деси да неке не уђу у парламент, појавиће се неке друге партије које би такође критиковале власт и које могу бити још горе по власт. Ништа се тиме не решава“, каже Радосављевић.

    Владимир Милутиновић каже да то можда може да буде разлог, али да се то свакако неће десити: „Странке попут Двери и Доста је било знатно су ојачале и ако се уједине с неким другим, практично је немогуће да оне остану ван парламента“.

    Наставак политичке нестабилности

    Уколико дође до нових парламентарних избора то ће значити да имамо неку врсту ванредног стања и нову производњу политичке нестабилности, скреће пажњу Милутиновић. „Сада већ имамо неизвесност око тога хоће ли бити тих избора, па кампању, па најмање тромесечну неизвесност око нове владе. Али то се већ могло очекивати од странке коју чине бивши радикалски кадрови и сада је додатни проблем што је та њихова проевропска глазура почела да се тањи. Једина утеха може бити да су те глазуре спале и са неких других држава тако да смо ми део тог тренда“.

    Опозиција ништа није научила

    Током протеклих година и свих тих бројних изборних циклуса, указивало се на погрешне процене бивших власти које су власт губиле на непотребно расписаним превременим изборима. То се, међутим, напредњацима није десило и владајућа коалиција сачувала је прилично стабилну власт. Може ли овог пута бити другачије?

    „Опозиција је хетерогена, али ако би се она повезала по некој идејној сродности, онда ту постоји могућност за неки добар резултат, сматра Радосављевић. „То се посебно може десити ако неки делови садашње власти испадну из коалиције. То можда не би било довољно да се преузме власт, али би она могло озбиљно да се окрњи.“

    Шансе опозицији би могао да повећа само паметан и организован наступ, оцењује Милутиновић. „Оно што је проблем садашње опозиције јесте то што она ништа није научила након губитка власти. И што је најгоре, не видим да је тај период несналажења уопште прошао. Тако да сада имамо ситуацију у којој једна по свим параметрима кастрофална власт, има већину бирача.“

    Ивица ПЕТРОВИЋ, Дојче Веле

    ПОСТАВИ ОДГОВОР

    *